Учитељ

82

Још навађају, да су. хришћанство и јудејство начелно разнолики и да имају са свим различит дух. Јудејство тражи легалност, а хришБанство моралност. Оно је национално партикуларно, а ово универзално. Но то су, као што се види, екстремни захтеви, који се не могу примити у свој њиховој целини. Ипак нису остали без икаква утицаја на религијску наставу, јер се пошло средњим путем, те је из старог завета узето само оно, што је у тесној вези са новим. И то је са свим оправдано, јер је за потпуно разумевање новога завета и живота Исуса Христа потребно предузимати стари, но само оно, што се односи на Исуса и његов рад.

Ту потребну старозаветну грађу нашли су у пророцима. Пророци сачињавају врхунац ст. завета, и гравитирају ка средишту Хришћанства, Христу. И на многим местима еванђеља цитирају се пророци. До данас се слабо предузимали пророци у осн. школи, те је са свим оправдано, што су указали на пророке, као на „религијске класичаре“ од највећег светско-историјског значаја. Пророци су били проповедници религијозне, моралне и националне свести; они су створили етички монотеизам. И заиста, за религијозно-морално образовање је веома важно показати, како се чистила и јачала религијозно-морална идеја, како је добро и истинито у пркос толикој борби ипак најзад победило. Ти јаки примери приводе ученика религији и стварају у њему религијозна осећања, из којих се после развија чврст карактер.

У школама је нови завет од увек био нешто јаче заступљен, него стари. Али су приче из библијске повести узимане засебно и без икакве свезе. Тек у новије доба наглашен је т.3. хрисшоцентрични принцип, који захтева, да се Христос стави у средиште целокупне религијске наставе, и да се место појединих прича даје деци целокупна слика о Исусу. Такова слика силно би утицала на млада дечја срца. Зато су при обради личности Исусове важнија педагошка гледишта од теолошких и догматичких.

На нови завет треба да се наслања историја апостола и цркве, да се види, кроз који је развој прошла црква Христова.

При састављању наставног програма за религијску наставу не треба превидети један веома важан моменат: национални. Наша православна вера тесно је срасла с нама и многи наш национални политички догађај оставио је одсјај свој у историји српске цркве. Календар наш прошаран је Србима-светитељима, који беху дивни примери побожности и оданости према српској цркви. И нико се