Учитељ
81
религијског карактера. Тим самим изражен је већ и сам задатак религијске наставе у основној школи, Да се постигне тај задатак морају се у првом реду узети у обзир педагошки и васпитни моменти, који овде морају бити и најмеродавнији. Ове педагошке моменте истичем нарочито, јер се у нашим школама ни једна настава толико не разликује, колико баш религијска. Узрок томе великом диференцирању јесте пак тај, што у већини наших покрајина градиво религијске наставе не одређују стручни педагози — него духовне власти, које често губе из вида васпитни значај те наставе, те прописују градиво с обзиром на чисто практичну, црквену корист. Зато се и догађа, да се у већини наших школа знање верских догмата сматра као крајњи циљ религијске наставе, а катихизис као најопробаније средство, да се тај крајњи циљ постигне. Ти, што стављају те захтеве, заборављају, да религија није толико ствар ума, колико срца, те да се на тај начин религија као средство за оплемењивање осећања и неговање морално-религијског карактера понижава на ступањ голог верског вербализма.
Код нас иду катихизис и библијска историја са свим упоредо, без икакве јаче психолошке везе, А поједини делови старога и новога завета укрштавају се, на штету самог јединства предмета и аперцепције. Зато новији педагошки правац, који религијску наставу ставља једино у службу васпитне наставе, хоће да се религијска настава унифицира, т.ј. да се наставно градиво из религије не предузима без икакве везе, него у извесном реду и по извесном избору. И ту се дошло до уверења, да најглавније и основно градиво за религијску наставу мора и може бити једино библијска историја, која сачињава конкретну основу за даљу појмовну разраду религијске грађе. Библијска историја одликује се пластичним и очигледним излагањем и својим великим ефектом; она износи благодат побожности и проклетство безбожности тако типично пред очи. Настаје само питање, да ли су оба дела библијске историје: стари и нови завет једнаке вредности и да ли се имају у једнакој мери предузимати. Пе
То питање покушали су да реше неки немачки педагози и то у негашивном смислу. Они захтевају, да се стари завет никако и не предузима у хришћанској основној школи, па навађају између | осталога и то, да стари завет садржи мање савршену етику него нови, и да је непсихолошки, да се хришћанско дете, које је донело собом у школу хришћанске представе, зароњује опет у јудејске.
Учитељ 6