Учитељ

84

овде развоју у маломе. То су ти т. з. кулшурно-историјски ступњеви. Методика историјске наставе у нас до сад се слабо обзирала на те културно-историјске моменте, те је историјску наставу обрађивала по хронолошком и биографском начину. Међутим хронолошки ток историјске наставе не може се усвојити из разлога, што је ређање хронологије досадна ствар и одраслу човеку, а некмо ли маломе детету, и што се ту толико нагомилава материје, да се често много важнија ствар изгуби у ситницама. Најглавније је пак код хронолошког тока то, што он износи само голе костуре историје, без икакве живе садржине, а то и чини, те ученици немају никаква интереса за историју, те се лако дешава, да исиа настава пређе у голи вербализам.

Код биографског тока наставе — и ако се у његов прилог може навести то, да је историја распарчана на поједине личности, те да је тако, као простије и једноставније градиво детету појмљивије и очигледније — ипак је рђава страна то, што је тим разбијањем историје на личности уништен онај морални и културни нит, што се провлачи кроз једну читаву историју. А без тога нита не може се добити никакав морални критеријум за просуђивање историјских дела по њиховој моралној вредности. Биографска обрада мора често да, у оскудици јачег материјала, узима материјал и спо- . редне вредности. А такове примене по готову са свим онемогућавају потпун историјски преглед.

Историјско-културни ступњеви, сведени под извесне јединице, дају нам тачан преглед читаве историје. А кад се те епохе групишу још под извесне идеје, дају нам у кратко историју идеје у једном народу.

Овај захтев културно-историјских ступњева је са свим нов код нас, и осим педагога у Србији, не знам да ли га је још који српски педагог изнео. Требаће доста времена, док се тај ток удеси са свим по горњим начелима. Српска историјска наука, имаће ту да покаже и изнесе поједине наше културне ступњеве, а педагогика ће их после, са психологијом у руци, прилагодити паралелном детињем добу. |

Излишно је ваљда овде и напомињати, да у основној школи може бити места једино домаћој историји, у нашем случају српској. Историја страних народа спада већ у програм средњих школа.

Не сме се изгубити овде из вида, да су српске народне песме једно веома важно средство за историју. Сви наши политички и. историјски догађаји сачувани су у нар. песмама, које имају у толико већу драж, што су често потицале истовремено са догађајем, што Е