Учитељ

85

се описује. Те песме треба унети у историју где год се може и оне ће својом познатом лепотом језика и савршеном описном конструкцијом изазвати силан утисак на ђаке.

Треба се сетити и очигледних средстава за историју, а то су слике. Историји, као апстрактној науци, потребне су слике, које ће представљати догађај, о коме се прича. Међутим од тих слика захтева се, да буду уметнички израђене и да верно представљају догађај, јер ништа не може већма изопачити историју него неистинито приказивање. Требало би да се у ту сврху покупе радови свих наших најбољих сликара, те да се из њих изабере историјска грађа, те иста у бојама пристојно репродукује. Јер добра слика често пута много више казује, него што рђав приповедач — учитељ речма прича.

Земљописна настава, треба да започиње увек свестраним познавањем свога места, тз. завичајном наставом. На домаћем потоку, реци, брежуљку, брду нека дете научи прве географске претпојмове, које ће после моћи лако пренашати и на географију удаљенијих крајева. Овде се одмах указује потреба ђачке екскурзије, које су баш у завичајној настави од тако велике потребе. У завичајној настави не сме се пропустити ни један географски појам, а да на ђачкој екскурзији није обрађен. Ове екскурзије треба да се врше за цело доба основног школовања, те треба постепено да се рашире и на путовања по удаљенијим крајевима отаџбине.

На завичајну наставу наслања се географија отаџбине, географија српских земаља, па најзад и страних држава.

У завичајној настави где год је могуће треба што више истицати културне и историјске моменте, како би на тај начин дете добило потпуну слику и историју свога места. Колико и колико има знаменитих места наших, која су била поприште великих историјских и културних догађаја, па се ти моменти не истичу него се сухо набрајају цркве, школе, творнице и број душа. А оно је много важније од овога, исто тако и у географији српских земаља морају се узети у обзир културно-историјски моменти, разуме се у такоме обиму, да нису на уштрб саме географске наставе.

У најновије доба траже некоји немачки педагози, да се у вишим разредима осн. школе почну у свези са историјом предузимати и почетци геологије. Како је тај захтев поникао у Немачкој, где је осмогодишња основна настава, за наше школе, где постоје 4 и 6 разреда било би уношење геологије преухитрена ствар.