Учитељ

92

капитализирају мировински фондови, а учитељ не само да, изможден радом, не добија праве заштите материјалне у својој изнемоглости, него не ужива колико треба ни плодове оне своје уштеде, коју је од својих уста откидао и уносио у мировински фонд.

А са подмлатком његовим још је горе, јер ако тај остане сам без оца и матере, изложен је свакој беди и невољи и ако му је родитељ сносио материјалне жртве да и њему олакша борбу за живот.

Неопходно је, дакле, потребно, да учитељи не служе дуже од. 30 година, а после тога да уживају пуну плату као мировину. Да "им се године службовања почињу рачунати одмах првом годином службовања, а да се примање у учитељску школу тако удеси, да младић са навршеном 20. годином ступа у учитељску службу.

Мипровину пошпуну да ужива и удовица учитшељева, а тако. и деца, док се пи најмлађе не изведе пошпуно на пут.

Према досадањим одређењима појединих мировинских закона, овакав захтев звучи необично. Али он је праведан и не може у корист законске себичности напустити своју оправданост. Није право, ни сувремено за ово просветно доба, да се такав просветни. радник, као што је учитељ, исцрпљује на тако нечовечан начин. Кад ми дајемо крв и срж своју за опште добро, треба и нами дати оно, што је наше, што смо крваво заслужили!

Није овде место да ређамо све невоље учитељске, али је мест и време је већ, да заједничким силама порадимо на поправци наше стања. Кад смо се дотакли неколико важних тачака, које износе. невоље наше, тиме смо само истакли начело, да нам и то спадау прешан посао, а сређен нацрт у томе раду, спада у напред поме нути просветни програм нашег рада.

"Све ове неправилности не тиште само нас српске учитеље него се на уништењу њихову боре и учитељи већих и просвеће нијих народа на западу. И како су увидели, да томе треба дат јака отпора, дођоше до уверења, да ће само удруженим силам моћи успешно извојевати оно што им припада; у корист тога спо јише се у јака удружења, која данас и радом и спремом и својим угледним бројем импонују.

То треба и нами!

Но у њих је развијена и све се већма развија једна јака од лика, а мени је на срцу да баш овом приликом споменем ту одлин

То је веза, солидарност учитељска!