Учитељ

96

био је 161 ђак, 94 мушка и 67 женских. Од 94 мушка има 55 ратарских синова, дакле више од половине. Међу њима било је самосталних људи, 15 самосталних занатлија, 3 вртара, 3 столара, 3 новинара. Међу ђацима не влада велика строгост, али нема никакве раскалашности. Воле они и игру и забаву, што им служи да се освеже. Књижница има 20.000 свезака.

Држава Данска троши на народне универзитете од 1902. године 140 000 круна годишње.

Што је Данска после несретног рата у Шлезвиг-Холштајну 1864. године нагло кренула унапред, приписује се у заслугу највише Грунтвиговим народним универзитетима.

То је ето укратко речено, тек да добијемо слику о народним универзитетима.

Питање је: Можемо ли их ми Срби имати у нашим покрајинама2 Одговор је: Не можемо уједанпут, јер су таке прилике у нас. Код нас још никако немају народни учитељи пресудне речи у народној настави и њеној управи. Код нас позвани чиниоци с натегом дају паре за издржавање и самих основних школа. Код нас се још увек позвани чиниоци старају само за оне школе, које нам спремају званичнике и учењаке. Пуна су нам иначе уста народа, а мало се бринемо о његову правом образовању.

Не кад не можемо, у овај мах подизати народне универзитете,

можемо оснивати: Школе за народ, на темељу основних начела

Грунтвигових. А основе овим школама да су ове:

Предавања се држе само зими у 4—5 месеци. Ђаци су од 18—25 година, па и даље. Предавачи су у првом реду учитељи, па онда и остала интелигенција. Није смер овој школи за народ, да аналфабете науче писати и читати. Међутим, то овде није никако

искључено. Напротив у ову школу иду аналфабете као и писмени

ђаци, јер се књиге и новине употребљавају баш само онда, кад им се што мора да прочита. Школа се држи пред вече или у вече. Распоред предавања је унапред одређен. Предаваче плаћа и остале потребе подмирује онај чинилац, који издржава основну школу. Уз. ову школу оснива се стручна књижица за предаваче.

Кад смо тако млади народ донекле спремили у „Школи за народ“ и задобили га за даље образовање, на реду је да тај млади народ не остане само на том, него да се и даље образује.