Учитељ

97

Сад би му тек заправо вредиле народне књижнице. Народна "књижница као друштво имала би за чланове без сумње све оне, који су били ђаци у „Школи за народ“. Народна би књижница тада лако омилила народу књигу и новине и сама по себи распростирала би у народу просвету и трезвен живот. |

Ми Срби још немамо правих и добрих књига и књижица за народ. Ми често износимо пред народ историју и моралисање. А не умемо да популаришемо педагогију, друштвено питање и економију. Да богме, учитељи су далеко од прилика, да могу издавати књиге за народ, а они који могу, слабо се тога сећају или баш не умеју. :

Ништа друго, него би било позвано педагошко друштво, 0 којем је овде мало час била реч, да пише и издаје оваке књиге за народ. А и дотле, док се друштво не склопи, да Учитељско Удружење у Београду изабере књижевни одбор, у који да уђу чланови из свију покрајина где Срби живе, и тај књижевни одбор да води бригу о писању и издавању књига за народ, те тако да школу, просвету и учитељство још боље шљуби с народом.

Осим свега овога треба да радимо на пољу просвете народне у свима друштвима и установама, које постоје и које се оснивају. У свима нашим крајевима с малим изузетком основан је за последње три десетине година велик број просветних и привредних удружења. У том се пошло унапред и данас имамо ми на све стране земљорадничких задруга, занатлијских задруга, трговачких удружења, новчаних завода, добротворних задруга Српкиња, соколских друштава, певачких дружина, читаоница, народних књижница итд.

Све су ово друштва са корисним и племенитим народним смеровима.

Мало које од наведених друштава да није забележило, да му је прави оснивач био учитељ. М мало у ком друштву да не води главну реч учитељ или бар да он не врши главни раду друштву.

Овака друштва ваља ми учитељи и у будуће да потпомажемо, а где их нема, да их оснивамо. И овака друштва помоћи ће, да се школска идеја шири и да се учитељство диже на онај степен, на који по позиву свом треба да стигне.

Учитељ (