Учитељ

220:

искуство, па и оно, што је ван искуства, у крајњој истанци води порекло из чулнога света, из света феномена. Али тај свет појава, тај свет сензибилни, да би могао оставити | трага у нашем мозгу, он мора бити млогостручан и раз- | личит: иначе ми никад не би дошли до свести ни о себи ни о појавама око себе. Нашу свест условљава разноликост појава и из тих разних нијанса, из те борбе сличнога и различнога постоје наша психичка садржина. Кад би све | појаве биле једнога квалитета и интезитета, тада би наш.

духовни живот био сведен близу нуле. Само на тај начин

ми долазимо до свести, што је свет појава квалитативно | врло различит, а по интезитету јачи или слабији. Разно- | ликост престава, разноликост опажања чини, да ми те опа- | жаје поредимо, да реагујемо на њих и отуда наш духовни | живот. „Кад би сви хладни објекти били влажни“ каже | Џемс а сви влажни хладни, кад би све течности биле про- | _ видне, а свако друго тело непровидно, тада би нам врло | тешко било разликовати: хладно ивлажно течно ипровидно.“ |

Наш је дакле духовни живот синтеза сличнога са раз- | личним — он је управо варијација, процес овога двога. И | баш та сама околност, што је наша свест ту, што она већ | постоји као продукт сличнога и различнога у млогостру- | кости појава, значи да су чулне појаве заиста млогоструке.. | Природа је дакле сама дала ту разноликост појава и ми, више | несвесно него ли свесно, одвајамо. оно, што је слично у ј млогострукости — класифицирамо сличности и различности. На једној страни разликујемо разне боје, на другој зву- | кове, на трећој опажамо тврдо, топло, хладно, кисело, љуто | и т. д. и према тим разликама, према тим чулним квали- | тетима, како они утичу на нас, ми се понашамо врло ра- | зличито; неки су нам досадни и одвратни, а неки на против | пријатни и корисни. Ми ове последње, нашом свесном ак- | цијом, дотерујемо и преиначавамо за наше циљеве. Ми од- | вајамо, дакле, оно, што нам је потребно за наш духовни | живот, а нити стварамо, нити можемо створити што сасвим | ново. Наша се улога ограничава на комбинацијама онога, што је већ ту — што се опазило и проживело.

Али да бисмо могли разликовати поједине делове опа- | жаја, да би смо могли разложити преставу на њене саставне | делове, а групе и низове престава на њихове преставе, које |