Учитељ

21

их састављају, потребно је и добро упознати те елементе разлагања, па тек онда да можемо опазити све разлике на њима и одвојити оно, што је за одвајање. Да би се користили дакле том разноликошћу престава, ми их се морамо што верније сећати. И према томе пак, у колико се ми можемо сећати појединости на некоме објекту нашега искуства, као објекту посматрања, ми можемо имати: потпуне, непотпуне и шематичке преставе. ; Ма да се ми никада не можемо сетити свију појединости, свију особина неке појаве, коју смо доживели, ма да се слика сећања доста разликује од чулног опажања, пошто је чулно опажање млого интезивније, јасније и разговетније од слике сећања, ипак ми можемо бар доста приближно да добијемо реалност, учињених опажања. На прво место, што чини да се ми верније сећамо нечега што је, да се ти објекти сећања чешпе понављају чулним опажањем. Ми се млого верније сећамо оних објеката, оних појава, које чешће виђамо, које у опште чешће опажамо, него ли оних са којима то није случај. Мога писаћега стола, мастионице, пријатеља, родитеља, браће и т. д. ја се млого верније сећам него ли неких других објеката, који су да. леко од мене и неприступачни моме чешћем опажању. Из овога се да лако извести, да је сећање у тесној вези са занимањем појединаца — што је за наставу од нарочитог значаја — јер свакоме најпре пада у очи оно, чиме се занима, па се тога највише и сећа. Ако се посматра неки објект од стране више лица, која су различитог занимања, свакоме ће томе посматраоцу пасти у очи прво оне особине, које су за њега најинтересантније. | Фарбару ће прво пасти у очи боја, касапину (ако је објект животиња) дебљина, сликару сразмера тела ит. д. Такве преставе, којих се најверније сећамо зову се потпуне преставе; а оне пак, којих се сећамо само делимично т. ј. код којих се не сећамо свију појединости, зову се непотпуне преставе. Сем потпуних и непотпуних имамо и шематичких престава, које нам дају најповршније своје обележје — само контуру без појединости, само неодређену слику. Дакле, као што се види, да би се могло нешто одвојити од другога, потребно је не само различитост међу опа-

жајима или преставама, већ и добро познавање тих разлика,