Учитељ

924

у некој. вези у неком односу према другим појавама — и оне су дакле у некој правилности поред које, разуме се, има доста и неправилности.

Појаве чулнога света или су сукцесивне или коегзистентне т. ј. или се јављају једна за другом у времену или се налазе једна поред друге у времену и простору и као такве чине утисак на наша чула, остављају траг у мозгу, ми их опажамо и подобни смо, да их се тако повезаних сетимо, пошто смо их као такве и опазили. Али ни ове појаве, које се налазе у низу сукцесија, као ни оне, које "су распоређене једна поред друге у простору, нису међусобно једнаке, ." међу њима постоје квантитативне и квалитативне разлике, те би отуда била недовољна ова два прва закона асоцијације, да у себи обухвате сав духовни живот — све ове односе и процесе, који се збивају међу. интелектуалним елементима наше свести. Ми видимо, да

оно, што тече једно за другим или се налази једно поред - 4

другога, може бити слично или различно, велико или мало, јаче или слабије. М баш у тим разликама појава, природа је тако удесила, да има нечега заједничког — има неких · додирних тачака, које везују један опажај, једну преставу са другом и тако чине духовно јединство. Ове додирне тачке, које везују једну преставу са другом јесу сличност и контраст нечега у нечему. „Контраст постоји само онде“ каже Рибо „где је могућа заједничка мера за оба појма“.' (Овај се закон психички често пута манифестује произвољно и неодређено због чега га неки своде на сличност, а неки на додир. У главноме за нас је овде важно то, да се оне преставе, које стоје у неком контрасту. налазе повезене у. свести и, у већини случајева, кад се једна јави у свести она повлачи и ону другу. Велико богаство изазива слику велике сиротиње; велика висина велику низину, дубину; двор колибу; џин кепеца и т. д. |

По сличности пак могу се појаве везивати на врло различите начине; али у свима тим случајевима, у целоме томе механизму асоцијације по сличности, аналогија игра најважнију улогу, како за мишљење тако и за фантазију. Аналогија је несавршени облик сличности, један подраздео

1 Коб, Фе Зећоргегктан Чег Рћапфазје 28.