Учитељ
223 кад ткиво или конци на каквој мрежи“ који су на све стране испреплетане и својим односима чине једну духовну целину. Ми се сећамо тих група и низова, тих ланаца и преплета и свето раздвајамо, где је могуће свесно или несвесно — и од тих добивених делова правимо нове комбинације т. ј. стављамо их у службу нашим млогоструким циљевима. „Може се у кратко рећи“ каже
Рибо „да има две врсте сећања: једно, (навике, рутине, _ ~
добро научена појезија или проза) које чини систематску затворену целину и неспособно је да ступи у нове комби-
нације и друго, које није систематизирано, састоји се из
малих група, које су мање или више у себи затворене пластичне су и способне за нове комбинације“. Исти писац о овом душевном процесу каже даље, да је „Дело дисоци- |
јације“ слично ерозији стења, која ствара ново земљиште за обрађивање.“ «0 Пошто смо видели у овоме краткоме нацрту шта је
то дисоцијација, треба да пређемо на једну другу опера-
цију духовну, на један други процес, који је за духовни живот од млого пресуднијег значаја него ли први и без
којег управо не би ни било духовног живота, у првом
смислу, ове речи, јер где преставе нису повезане, ту не може бити ни једне духовне функције, што значи не би било мишљења, фантазије, сећања ни репродукције, а без ових функција наше свести нема духовног живота или ако га
има он је врло скучен и ограничен је само на чулна опажања без сећања на исте. Та функција, та операција нашега духа јесте процес асоцијације. Како су пак мишљења подељена о овоме питању, то се ја нећу дубље упуштати у решавање самога проблема, већ ћу се ограничити само на ону страну његову, која је за наставу неопходна. Представе се у нашој свести не јављају никада изоловане без икакве везе са другим преставама, већ су међусобно повезане по некој нарочитој правилности. Везивање
престава не зависи ништа од наше воље — то је процес који се несвесно врши чим се за то погодбе укажу т. | чим се деси нешто код двеју престава заједничко, што их
везује у свести. Саме појаве феноменалног света иду на
руку овоме процесу и правилности његовој. Ни појаве сен- _
зибилног света не бивају никада изоловане, већ свака стоји