Учитељ

22)

~

а где — где и по селима. Они су научили читати, писати и рачунати од учитеља, који су и сами мало знали. Такав један „старовремски“ учитељ помиње са у Врању неки даскал Анђелко Цветковић, родом из Самокова у садашњој Бугарској. Он је учитељевао у Врању више од 20 година. У његовој школи деца су учила: словенски. буквар, часловац, псалтир, Шребник, црквено певање и по нешто из рачуна. Доцније пак донели су му врањски трговци из Београда српске уџбенике: буквар, науку хришћанску, читанку, | историју сриску, земљопис и рачуницу. Он је имао доста ђака. Учио их је само да познају слова из књига и да читају. Задавао им је поједине одељке из књига да науче читати, а он их после слишавао. Кад науче читати из буквара, часловца и псалтира, онда им је давао, да по прегледима пишу поједина слова из „азбуке.“ Рачун су ђаци учили врло мало и то при крају школовања, кад науче читати из. поменутих књига. Неки су једва научили само сабирање и одузимање, а множење и дељење никако нису научили.

Код даскала-Анђелка поред многих других учили су од врањских грађана и: пок. Митка Јовановић, Тома Стајић, Тома Бунушевац, поп Стојиљко Цветковић, мој пок. отац Милисав Марчић, који је био прилично писмен. Он је у писању употребљавао слова: а, Ђ, 8, али и Вукова слова ђ и ћ, која је свакојако доцније научио писати и противу њих се није бунио, али се бунио, кад ко. није писао Ђ. Гласове њ и љ писао је са ни љ.

У животу је још и Цветан Миленковић, Анђелков ученик, а садашњи свештеник села Ружића у Срезу Масуричком Округа Врањског, који је после Анђелка био такође учитељ у Врању, као што ћемо то доцније видети. По причању Цветанову даскал Анђелко учитељевао је у Врању до 1857 године, па је онда одступио због старости и изнемоглости. Он је сваког ђака учио посебице, а не по разредима као данас. Био је врло тачан и доста строг. Сви старији људи у Врању његови су ђаци, а тако исто и ови старији свештеници у округу, који су били пре ослобођења, а неки су и данас живи. Он се је сматрао као српски учитељ, али се из бојазни од Турака јавно називао словенски учитељ за попове, т. ј. који спрема кандидате за попове. У грађанству врањском је много поштован био.

Од дисциплинских средстава даскал Анђелко је у школи употребљавао затвор и прут. Прутом је тукао ђаке по доњем телу, по табанима, шакама и прстима. Што је најжалосније неки родитељи се нису бунили противу оваквих грубих дисциплинских средстава,