Учитељ

КОР паговејана

26. Помоћ фондовима спротних ђака. А - | 165 5 2 ОСЕ 27. Помоћ ђачкој трпези, општинским забавиштима, еклонпштима народних школа и летњим санаторијама. . . 3 . . . . . 8.000

Њ 1.200 овога с лаје 2 ПЕТАО Мих. П. Милошевић.

28. Помоћ учитељским и ђачким екекурзијама .

Решење Државног Савета. — По жалби г-ђе Василије Стојановићке учит. ; из Жаркова Државни Савет је понова донео одлуку да је при превођењу плата но новом закону требало свима старијим учитељима, који су служили под ваконом од 1882 год. урачунати прве две повишице по 4 године а не по 5 година. Ова вест мислимо обрадоваће све учитеље.

Нови шеф просветног одељења. — И у министарству спољњих послова извршена је промена. шефа просветног одељења. На место досадашњег шефа г. Јов. Јовановића наименован је г.д-р Мироелав Спалајковић консул ерпски у Приштини.

Е-

Распоред У ИОЉЕНИ = Још троје ПН учитељеки распоред!

Помоћ окр. школ. одбора школ. музеју. — Окружни школски одбор. Округа Подринског послао. је помоћи нашем Школском Музеју 100 дин. за ову голину, Нека. је хвала свесним Подринцима на овом дару, а пример њихов нека пос :

за углед и осталим окрузима. Живели!

Наставник орган Проф. Друштва 0 нашим учитељицама. ну Наставниху, органу. Проф. Друштва штампана је у месецу марту проште 'одине расправља под насловом: Образовање женскиња и наше средње. школе од д-р Чед. Мар-. · јановића, проф. 0 вредности ове' расправе проговориће се у Књижевном Прегледу а овде само. хоћемо да прибележимо неколике реченице иа ње па којих се види с колико "објективности и достојанства јавне речи располаже писац њен а за тим и да се констатује како писац професор има мишљења о српским учитељипама које нису ничим дале повода такоме мишљењу. ;

Тамо се вели: „Доста је било две деценије да у пипељица с попадијом ; утре“ "пут за уништење српске ношње (2!) Њихов слободни, али врло често неморални живот 0) утицао је на целу околину ПО ЕШ –— >

„Узмимо за пример учитељице. Јавна је тајна да су оне · понајвише 00принели деморализацији у народу нарочито женског пола“. (5) : -

Одбијајући најодсудније тај напад на наше учитељице, ми жалимо што је „у органу Професорекот Друштва могао изаћи без ограде такав чланак.

О БА БИ СТЕНИ КА Основна настава у Србији. — Према статистичким подацима штампаним у

Статистичком Годишњаку за 1904. тод: било је 1904. године у у Србији 1267 школа са 2219 наставника. Ученика и учећица било је на крају те школске године: