Учитељ

251

за душевну садржину његову. Говор је средство, којим се могу вршити узајамна саопштавања; помоћу њега добијамо многа знања, а помоћу њега та знања саопштавамо и другима. Без говора су човеку нејасне и сопствене мисли његове, представе и појмови. Без њега би у човечјем духовном свету било тамно, неред, не би било чисте свести.

За друштвени живот човечји говор му је колико потребан, толико и користан. Само онај може потпуно уживати, који, сем писмености, влада добро и говором. И на суду и на збору и на скупштинама и свуда види се колику вредност има разумевање и богаство језика, леп, слободан и одрешен говор. Саобраћај је људски данас много већи и развијенији но што је негда био. Живља трговина, разни проналасци, мешање људи и путовање, чине те је говор све потребнији. Докле није било уређенога друштва људског, дотле су и језици били неразвијени и примитивни.

Одавна је казано: „Ко влада говором — влада народом“. Говором исказујемо своје мисли и осећања. Французи кажу: „Стил је човек“. Значи какав је човек, онакав му је и говор. Па и наш народ много цени човека по говору. Зато и каже: „Каква дупља — онакве и пчеле излећу“. Па готово тако и јесте, јер човек говори оно што осећа и што мисли, разуме се ако није притворица. ласкавац итд.

Говором се споразумевамо с људима, и што је тај наш говор бољи, чистији и правилнији, боље се споразумевамо међу собом, па наравно више и симпатишемо један другоме. Говор дакле, као што се из овога види, људе зближава, братими.

Али помоћу говора може да буде споразума међу људима само тако, ако изрази, које они употребљују, одговарају истим мислима код свију њих. Исте речи треба да изазивају и исте представе код свију, па се тек онда могу међу собом објаснити и споразумети. Разумљив говор слушамо с пријатношћу; неразумљив изазива досаду и непријатност, јер се морамо напрезати, да бисмо га разумели.

Да видимо како стоји са језиком код нас Срба. Наш је народ поцепан на многе државице и само јеу двема слободан и независан. Али је велика срећа, што цео