Учитељ

292

српски народ говори једним, српским језиком, којим могу сви да се споразуму. Ова духовна веза — јер политичке везе немамо — држаће нас у духовној заједници све дотле док се не ујединимо. А да би то било, потребно је да све школе и у Краљевини Србији и ван ње по српским земљама, обрате велику пажњу на неговање ове везе, на српски језик.

Језик, вера и обичаји главно су обележје, помоћу кога се један народ разликује од другога. Ну наш народ је несрећном историјском судбином подељен на три вере, те стога у овој прилици вера не може да пресуђује у питањ о народности. Многе пак наше обичаје попримали су други народи, који су с нама измешани, а и наш народ је примио неке њихове, те ни обичаји не могу строго да одлучују у питању о народности.

(Остаје нам, дакле, језик, као једино средство, помоћу кога можемо с поузданошћу говорити докле је и где је српски елеменат. И заиста у свима српским земљама, где год Срби живе, ту се и српски говори.

Разуме се да се у свима српским крајевима не говори баш истим српским језиком. Сем тога што је наш језик подељен на три дијалекта има у српском језику негде више, а негде мање неправилности и оскудице у глаголским и именским облицима, има провинцијализама, рђавог склопа речи у реченицама, мешања усвојених туђих речи, а највише турских, бугарских, грчких, немачких, италијанских итд.

Што је ово овако, узрок је наше ропство под туђинима, а нарочито под Турцима, јер за време нашег робовања нисмо имали ни школа, а ако смо их негде и имали, ипак оне нису неговале правилан српски језик; даље није било мешања људи из једнога краја с људима из другога краја; није било путовања ни развијене трговине. Српски се језик развијао сам од себе, локално, те отуда не свуда подједнако. Где су пак Срби више измешани с другим народима или су у суседству с њима, ту су попримали у свој језик и туђе речи.

Отуда се правилним српским језиком не говори ни у једном крају Српства. Најправилнији српски језик је хњижевни језик, који нам је, према говору свога краја, удесио отац наше нове књижевности В. Караџић, а који су наши

| | | |