Учитељ

306

могућност да доцније греде утрвеном стазом и да се самостално развија. Јасном познавању циља уопште и у појединостима помаже наука о добру и злу, која се зове Етика или Практична Философија. Она је друга помоћна наука Педагогике. Хербарт је први основао Педагогику на Психологији и Етици. Етика показује циљ васпитања, а у Психологији се излажу средства и његове сметње. С хришћанског становништва Етика се везује с Веронауком коју Цилер с правом назива трећом помоћном науком Педагогике,!

Њ3

=

После овог општег погледа на Педагогику прећи ћемо на излагање Психологије, њене прве и најважније помоћне

науке. У овом психолошком прегледу свакојако не може бити исцрпности.

У почетку рекосмо да је васпитање утицање на човечију душу. Ну има ли душе Је ли правилно гледиште материјализма, којим се тврди да је све, што називамо „душевним“, само нека врста телеснога стања» На ова се питања не може укратко и исцрпно одговорити, али је бар могуће наговестнти, зашто се мора претпоставити суштина нарочитог душевног бића.

Пред нама је парче шећера. Светлосни зраци, који се одбијају с њега, продиру у поједине делове ока и најпосле се зауставе на мрежици. Довде је био физички (оптички), а од сад почиње физиолошки процес. У мрежици су крајеви виднога нерва, безбројна сићушна тела, која изгледају као каквви штапићи и чепићи. Надражај, што је постао треперењем етера, преноси се са њих на видни нерв и њиме доспе у мозак. Треперење одређеног можданог. центра по гледишту материјализма ваља изједначити с 20станком надражаја у свести.

Ако метнемо парче шећера на језик, онда ће се нерв за укус надражити и спровести тај утисак у мозак. Сад ће

исто тако затреперити мождани центар, али не онај, који је надражен видним нервом, већ сасвим други који одго-

вара чулу укуса.

1 дет, Епјенила ш Фе аЛе.. Рад. 5 5; АПсет. Рад. 2. Ашћ, 5 31.