Учитељ

308

ни бити речи о каквој душевној подобности. Све су човечије душе једнаке по своме квалитету. Само се мора увек предочити, да се још не мисли на њену везу с телом, кад се у Хербарта и његове школе говори о томе да нема душевних подобности. А како је у васпитанику оличена та

веза или целина од тела и душе, као објекат васпитачева рада, вели се да има извесних подобности.

Најпре ћемо говорити о урођеној подобности. Њен је корен у саставу тела. Како пак нема ни два човека, у којих су тела једнака у свима појединостима, онда се зацело разликује и душевни живот у људи, јер тело утиче на душу. У урођене подобности, на пример, спада подобност за музику, чија је основа у погодном образовању уха и мозга.

Али има и стечених подобности. Оне се добијају нарочитим положајем, у који човек долази својим рођењем и који је у свакога човека друкчије природе. Положај, у коме се дете налази, састоји се из два чиниоца: утицаја места, где је и друшттва, у коме је одрасло. Важност ових прилика видимо н.пр. у Гтте-а, чије је отац имао врло леп врт. Мати га је у детињству забављала цвећем, а отац је настојавао да посматра биљке и изучава њихова имена. 2лтгепадотј беше васпитан у кући своје бабе, где је свакодневно слушао Св. Писмо и камо су се с њиме радо за-

нимали Орепег, Ртапске и Сапзет.!

Из овога излази да се два васпитаника сасвим под. једнако развијају при потпуно једнаком утицају васпитача:

], ако се по својим телесним особинама у свему слажу;

2, ако су истих стечених особина, и

8, ако се скривени саваспштачи по начину и јачини утицаја на васпитање међу собом слажу у најмањим појединостима, ма да они нису познати васпитачу и ма да се не може успешно обазирати на њих.

Ну како се ови васпитни чиниоци не слажу никад у свему, то се деца под тим разноликим околностима морају различито и развијати. Васпитач не може створити што хоће од васпитаника, не може га по својој вољи укалупити (како је доказивао Нејоспиз), јер урођене и стечене подоб-

1 Представници пијетистичког принципа, који су при постављању васпитног задатка тежили за побожношћу и блаженством.

И И

| 3 | 5 3 | | |