Учитељ

325

дечјој свести представе, сличне новим представама. Кад би увек све представе, које у згодној прилици могу аперциповати, стајале у свести као наоружане да на све што се појави на чулним отворима нападне, да га савлада и покори“ ', онда та помоћ не би нимало била потребна. Пошто пак те опрезности нема, то често сличне представе или њихове групе остају дуже време недодирнуте у свести и асоцирају се тек кад се једновремено репродукују. Суштину аперцепције могли бисмо означити као суштину узајамног ушицаја између две сличне представе или групе представа, при чему се једна другом, више или мање, мења и најпосле спаја с њоме.“

За потпун успех аперцепције важно је да се свест сасвим управи на објекат усвајања, а све остало острани, како би се могле оживети само такве представе, које су штогод сродне с новим представама; накратко, да се свест концентрише на ново. Ову концентрацију, ову диспозицију свести да се постигне прираштај представа, зовемо пажњом. Пажња се разликује по томе, да ли бива без воље или с вољом. Ако смо се дубоко замислили, па чујемо пуцањ, мисли ће одједном шчезнути и ми ћемо без властите воље ослушкивати звук пуцња. Или ако обесимо слику о зиду разреду, кад су деца немирна, она ће се брзо умирити и обратити пажњу на слику, ма да немају намере да је виде. То је нехотична пажња, која се оснива, на јачини и новини чулних утисака, и зове се примштивна или првобитна. Деси ли се које дете у нашој соби, кад гласно читамо неку научну књигу, оно нас неће слушати; али чим узмемо књигу с бајкама, прислушкиваће, пошто се оне крећу у опсегу представа, које су сасвим једнаке или бар сродне с представама у његовој свести. Сад се пажња не оснива на јачини и новини чулних утисака, већ на томе, што се сродне представе пробуде и изврше аперцепцију. Ова врста нехотичне пажње зове се адперцепиона. Потпуно непознато неће пробудити наше нехотичне пажње, јер немамо у свести за то никакве тачке везивања. Што је пак сасвим познато, можда ће је пробудити, али је неће дуго одржати, пошто

! Тагативг, Тит Гећте уоп Чеп Зтпезфбаизећипсеп. стр. 14.

2 Ру. Кат Тапде, (Љег Арреглерћоп. 4. Ап. 1891. Тамо види и различито схватање израза „аперцепције.“