Учитељ

326

се ништа ново не аперципује. „Срећна смеша од познатога и непознатога понајвише интересује“. За наставу је нехотична, аперципиона пажња веома важна, јер се њеним суделовањем ново прерађује без приморавања, т.ј. доводи се у тесну везу с мислима.

Ну често је слаба нехотична пажња сама за се. Да би учитељ пробудио у деце прави интерес за предмет, мора јој помоћи да среде мисли, да се сва пренесу у суштину ствари. У физичкој настави н.пр. експерименат не треба да посматрају површно, већ тако, да одмах пронађу шта хоће да се покаже. „Таква пажња захтева да дете све само схвати, да се не да помести разноликим утицајима спољњега света, да се њих ослободи, своје мисли да концентрише и да влада њиховим током. То је пут самосавлађивања. Оно штити од површности и расејаности, која штети морални живот“.! Али ипак нехотична пажња мора заузети у настави највидније место и никад се не сме порећи њено учешће, јер сама „ученикова намера да буде пажљив не ствара никаквог јачег схватања, нити свезе у ономе што научи, него се непрестано колеба и често га обузима права досада“.“ Из тога се изводи конзеквенција да све ново наља везати за познато т.ј. при почетку часа наоружати се нехотичном пажњом и не очекивати да она у току предавања престане.

Довде смо говорили о представама. Оне су примарна стања душе, а могу имати и својих посебних (секундарних) стања, која се деле на две групе: осећања и Пежње или жудње. Најпре ће се говорити о осећањима.

Мати је имала два детета и обећала им је да ће их повести на сајам. Већ много пре на основу раније стечених представа сликају она сву лепоту сајма. Жељени дан

1 Воде, Егдећипезашсађеп дег УојЈказећије, стр. 9.

# Нетбатћ, Џез рад. Уогезппееп 5 79. Уташа, АПс. РАд. Вгацизећуеје: 1852., стр. 345. и Шет, АПсетее Радаеовтћк 55 25 и 26.

8 Нетбђатћ, Џђег де фитке Зеће Фег Радавок (Натјепзћет, УП., 68. 0 пажњи даље Дођо, Рзусћојовје де 1 абепНоп. Ратј5 1889. О пажњи малоумних ЗоШћет, Пет Јао ппа дег Јађеле, Налођиге 1891. Даље Сљће. Ајет, М'езеп дет мзећлуасће пз, Гапсепзајта 1899. Стабевафбгцпсеп јр дег Зећие, Улесђадеп 1991.