Учитељ

327

дође. Деца не мисле ни на шта друго, заборављају на јело и пиће, вазда им се у свести истиче представа о одласку на сајам, док све друге ишчезавају. Међутим једно дете пред полазак штогод згреши и мати га казни, рекавши: „Ти нећеш ићи“! Сад у детињој души настаје велика борба. Представе, које су се раније попеле, тако су живе да не могу одмах потонути испод прага свести (не могу се заборавити), међутим се свом снагом појављују нове представе, које нису с њима ни мало сродне (забрана). Најпосле ће се угушити раније представе и резултат је тога непријатно осећање, које се ублажава плакањем. Затим за њега моли сестра и мати вели: „За сад добро; хајде и ти с нама“! Тада раније потиснуте представе еластичношћу упруге оживљавају, јер је нестало сметње, и дете се весело смеје, док су му очи још пуне суза. Према шоме је осећање душевно стање, које постаје сазнањем смешње шли. помагања међу представама, које се баш онда налазе у свести. Ометање производи непријатно осећање, а потпомагање пријатно. Кад пријатна и непријатна осећања тако брзо теку једна за другима, да се не могу посебице разликовати, постају мешовита осећања.

Али нам не могу бити познате све сметње и помагања међу представама;: већина је слаба да би се посебице могла осетити. Нејасно потпомагање и ометање заједно образују укупно нејасно осећање, што се зове витшално осећање (осећање живота). То је нејасно дријашно осећање, јер помагање представа претеже ометање, ако и не увек, а оно бар по каткад.“ Ово је витално осећање праг, преко кога се подижу посебна осећања.

У говору се често мешају осећања и осећаји. Ну међу њима има разлике, што се осећања производе у свести душевним, а осећаји телесним стањем. Осим тога, осећаји су примарна, а сећања секундарна психичка стања.

Као што смо сад већ сазнали, осећање није нарочита душевна, самостална моћ, већ само последица узајамног утицаја представа. Осећања се деле на две групе:

1 Мамошвзћку, Паз Сет јеђел, 2. Аш, стр. 43. Сасвим у другоме правцу Јатез, Тће рмпсетрјез ој рзусћојогу, П., Гопдоп 1890.

2 Неџп, бтипдгћсе дег етр. Рзусћ. и Гогјк, 3. Ап. Ватђеге 1882., стр.

31: „Осећање се само онда појављује, кад је асоцијација представа абнормална...“ Тапапет, Ргођјеп дез аек. Млеп, Џ. (Рје Газе дез Пазетз).