Учитељ

329

у борбу са супротном репродукованом представом. Осећање ове сметње је осећање обмане.!

6). У богаташа, који не зна шта је сиротиња, проси милостињу неки сиромашак, али он није вољан да се одазове његовој молби. Просјак описује своју сиротињу и жалосно стање, ну богаташ се не може ставити у његов положај; не зна „шта му на срцу лежи“, пошто нема за то потребне представе; одбија га. Одмах у другој кући станује човек, који се с муком опростио сиротиње. Описујући му своју беду, сиромашак и њега замоли, да му што удели. У души овога другога богаташа пробуде се све представе, које су раније и у њега производиле тешко осећање сиротиње, преноси се у положај сиромашка, њиме облада његово душевно стање. То стање н.пр. може постати с једне стране из представа потребе јела и пића, одела и др., а с друге стране из представа о немогућности да се задовољи ова потреба. Ову борбу и потискивање представа осећа и богаташ, саосећа с просјаком, само ако силом не прикрива узбуђење, па се према томе управља. Саосећање је, дакле, снимање душевног стања, које постаје узајамним утицајем неке области представа одређенога садржаја. То је квалштативно осећање. Ко нема приближно оних представа, које море душу невољника, не може ни саосећати.“

Квалитативна осећања по своме садржају, у колико се односе на истину, лепоту, морал или религију, деле се на интелектуална, етичка, морална и религиозна“ Саосећање спада у претпоследњу групу.

Пошто осећање није каква посебна душевна моћ, већ се резултира из узајамног утицаја представа, то излази да се сваки утицај на осећање мора вршити кругом мисли.

Раније смо казали да се друга врста секундарног душевног стања зове шежња. Тежња се тако исто оснива

1 Руђал, Гећтђ. 4. етр. Рзусћ., стр. 209. У овоме се делу говори и о осећањима наде, бриге, изненађења п сумње, која стоје у вези с очекивањем.

г Ватћћ, Џђег деп Џтсапс, 3. Ал. 1581. стр. 6. и 1.

3 У целини мамошвку, Паз бе еђеп. 2. Аш. Беђрде, Уењ 1884. Негпеске, ВИдипе дег Мише ја (Рад. 5баа. 1888., Ш.).

Учитељ 52