Учитељ

330

на узајамном утицају представа, што ће се разјаснити из онога, што ћемо даље изложити.

Дете је добило представу посластице. Ова је представа у главноме састављена из две представе, које су постале осећајима вида и укуса. Ако сад дете прође мимо излога неке посластичарнице и поглед му се заустави на посластицама у њему, репродуковаће се представа укуса видном представом, с којом је раније добивена једновремено. Сад представа укуса није тако јасна као што је била при постанку и тежи да доспе до што веће јасности. Ну ово се може потпуно постићи само ако се окуси посластица. Има, дакле, сметње, која не да представи да постане сасвим јасна. Што дете дуже стоји пред излогом, то ће се истакнута представа јаче борити противу сметње, која је детету позната. Представа укуса налази се у стању тежње пили жудње! Тежња је свесно стање борбе неке представе прошиву смешње, која је у свести.“ Дете жели посластице, да би представа укуса достигла потпуну јасност. Прави предмет тежње, дакле, није посластица него дотична представа укуса; посластица је само средство да се постигне циљ, спољње средство да се изазове извесно унудрашње стање. На приговор да непојмљиво изгледа зашто се понеке тежње не задовоље, кад се само жуди за представама, одговорићемо да се, напротив, никаква тежња у опште не може задовољити, ако се тежи за самим предметом, јер ни један прави предмет не улази у душу. Приговор, пак, да већ имамо представу за којом тек жудимо, отпада стога, што немамо шакве представе, какву желимо, што имамо у виду чисте репродукције оно што желимо у виду осећаја, или што нам је представа нејасна, а ми тежимо да је јасна.“

1 Тежња и жудња значе, дакле, једно исто. Стога ОПг. МУ. Вејп у своме делу РададофЕк гт бтитатв на стр. 88. вели: „Ез олјеђ; дгеј Намртоттеп. АЧез ргустаесћеп Тебепв: УогзћеЏећ, Китфеп, Згтеђеп одег Весећгеп“ (Три су главна облика тсиљичког осивотаа · представљање, осећање, тежња или жудња. Д-ра В. Рајна Основи Педагогшке, превели Вл. Д. Стојановић и Ал. Марић. стр. 68.). Ми ћемо већином употребљавати израз „тежња“, а местимице „жудња“, да бисмо само избегли досадно понављање једне речи.

2 Жудња се разликује од осећања тиме, што она не означава само једно тренутно стање представе, какав је случај с осећањем, већ прожмање кроз више таквих стања — извесно жрешање. Осећања су поједини одељци овога кретања. Јлтатет, Тећтђ. а. ешр. Рзусћ., 6. Апћ., стр. 167. Још види: Маћмошвћу, Паз Се јеђеп, 2. Аш. стр. "7. Ваџамј, бтипајећтеп Чег Рзусћојогле, 2. Ашћ., стр. 58.,.5 44. стр. 48.

8 Уобетатт, Џећљђ. а. Рзусћојогле, П., 886.

а а а во ка граб 5 а таме књ: