Учитељ

382

требно да је заиста достижна; кад тежња треба да постане хотењем, нужно је само да изгледа достижна. Неразумно дете хоће тамо, куда одрасли само шежи; неискусан младић хоће много више но човек, који је многострано огледао своју снагу у постизању тежње.: „Наполеон као цар хоћаше, а на острву Св. Јелене жуђаше“.“

# . #

У досадањем излагању нисмо наишли ни на шта, што би ишло противу правилности Хербартове теорије о души. Не слажући се с Кантом и Фихтеом, који су разумевали да су свет, време и простор субјектни производ духа (гр. Сотрауге), Хербарт, напротив, мисли да је душа само одблесак спољњега света, конструкција шскуства. Урођених подобности има у толико, у колико се оне наслеђују телом. Посебних душевних моћи нема. Представа је подлога свега психичког живота. Осећање и воља могу се најпоузданије одредити неговањем представе, ако је у опште могућа њихова одредба. Ако се то не призна, пориче се Педагогика; ну ако је ово тачно, важи доктрина Хербартове Педагогике и његове школе у суштини и онда, кад се има друго мишљење о бићу душе.

По Сћт. ЏОјет-у Сима М. Јеврић, учитељ.

1 Нетђалт, АЛе. Рад., Нагфепз(ејп-ово издање, Х., 127. 2 Глтапет, Гећтђ. етр. Рзусћојогје, 187.

а а а АДЕ.

а.

| | | | 8