Учитељ

333 ШКОЛЕ У ВРАЊУ И ОКОЛИНИ

ПРЕ ОСЛОБОЂЕЊА 1887 ГОДИНЕ (један прилог за културну историју Срба у Х!Х веку)

Од

дим. Марчића, . ПРОФЕСОРА

2) Школа учитеља Цветана Миленковића (од 1860—1868 године)

После Стошке у Врању је учитељавао Анђелков ученик Цветан Миленковић, садашњи свештеник села Ружића у срезу масуричком округа врањског. Он се родио 1842 године у селу Бујановцу, у некадашњој кази врањској а сада кази прешевској на 1 сахат од данашње границе код села Давидовца. У Врање су га родитељи довели као мало дете и ту је учио школу код учитеља Анђелка. Доцније пак општина врањска, која се по његову казивању тада звала „Синод“, поставила га је за учитеља 1860 године са платом 1000 гроша годишње. Он је као и Анђелко у школи предавао: буквар, часловац, псалтир, историју српску, катихизис и земљопис. Историју, земљопис и катихизис доносили су за његово време врањски трговци из Србије, а словенске књиге доносили су из Русије књигопродавци. Сваки је ђак сам куповао књиге за свој новац. И његова школа није се делила на разреде, већ је свакога ђака учио засебно. Његови најбољи ученици постављени су за учитеље по селима. Прве две године били су заједно с њим учитељи у врањској школи и Тодор Неновиђ манастирлија, Димитрије Николић из Клисуре и Миле Поповић из Врања. Цветану је као учитељу било на руци све грађанство врањско а највише: Хаџи-Риста, Хаџи-Михајло, Димитрије Миленковић, Стаменко Торовела, Тома Стајић и Митка Јовановић-Магдинче. Његова је школа по његову казивању била основна српска школа, али се из бојазни од Турака звала просто школа. Доцније за Цветана омрзнуо патријаршиски владика Пајсије и због тога је напустио врањску школу 1868 годино. После тога је. био учитељ по селима: Јабуково, Мртвица, Предејане и Кумарево све до 1875 године, када се је запопио и добио парохију кијевску у срезу масуричком.

Турске власти за време Цветанова учитељевања нису се ме-