Учитељ

334

шале у школске ствари, само је по неки Турчин обилазио школе по кад када, да види како и шта уче ђаурска деца, а нико није од њихове стране сметао ни учитељима ни ђацима. Владика Пајсије пак строго је водио рачуна о учитељима и ђацима и често је обилазио све школе.

Неке податке о Анђелковој и Цветановој школи добио сам од самога г. Цветана добротом г. Косте Поповића свештеника из. Сурдулице. Као мало дете од 6 година памтим учитеља Цветана и његову школу, али се у овој нисам школовао. Цветанових ученика и данас има живих у Врању, а и по селима где је он учитељевао.

5) Школа учитеља Митра Костића у Шапранцу

У Шапранцу, предграђу врањском, постојало је за мога детињства, а и много раније, часловска школа учитеља Митра Костића из села Бунушевца близу Врања. И учитељ Митар предавао је: буквар, часловац, псалтир и рачун. Ову сам школу и сам упамтио и походио је по каткада као дете уз старијег брата, али нисам учио у њој. То управо и није била школа, као што ми сада разумемо. За малу награду учитељ Митар учио је свакога ђака посебице читању, писању и рачунању. Из буквара су ученици гласно учили читати по методи срицања, а гласно су читали у исто доби и сви други ученици из часловца и псалтира тако, да се то срицање и читање могло чути далеко ван школе. Сви су ученици већином писали и рачунали на каменим таблицама. Писали су словенска слова. Из рачуна пак најтеже су учили тако звани „ака-есап“ — дељење. Осим тога предавао је понешто из црквеног певања по грчкој арији.

У учионици ђаци су седели на простим клупама или сваки на своме дрвеном троношцу — столице — држећи књиге при читању у рукама, а писали су на таблици наслоњеној на колено или је држали у левој руци.

Немирне и лене ученике учитељ Митар је тукао прутом, а

имао је и нарочиту справу за то, звану „фалаге“. Ова се справа састојала из једне јаке дашчице, за коју су у извесном растојању на два места, утврђени крајеви једног дебелог ужета. Учитељ би осуђена ђака положио, па би му обе састављене ноге метуо у „фалаге“ између дашчице и ужета и овим их привезао једну до друге тако, да су табани окренути на исту страну, па би га онда ударао прутом по табанима. Ну ову је справу ређе употребљавао и више је њоме плашио ђаке говорећи немирноме или леноме ђаку: „сад ћу те у фалаге!“

о а ока