Учитељ

336

општина“. М даље вели: „народ је у овој земљи врло побожан и чува се што више од греха и зла“.: Само из побожности, за владавине турске, многи и многи имућни и добри људи из Врање и околине одлазили су о великим празницима у старе наше манастире, као Хиландар, Дечане, Свети Отац (Св. Прохор Пчињски) и у друге. Свети Сава се у овим крајевима празнује од вајкада, многе га породице славе као свог кућевног патрона, а у Врању га слави ужарски еснаф као своју еснафску славу из старина, те тога дана изгледа да га цело Врање слави, јер је ужарски еснаф највећи.“ У Врању постоји традиција да је Свети Сава правио конопце од песка, те су га за то ужари узели за својега еснафскога патрона још у старије доба. ђ

Многи су од ових свештеника старе часловске школе трпели и велике муке од Турака борећи се за своју паству и чувајући име хришћанско и српско. Хришћанство је у овим крајевима било бранич и заштита саме народности српске. Онде где се нису смела јавно споменути имена: Србин, Српство и српски, Срби су се у овим крајевима служили речима: хришћанин, хришћанство и хришћански. И у данима највећега искушења и патњи народа нашег, свештеници су му били једини учитељ, саветник и утешитељ да не падне и не клоне од тешкога притиска и гоњења од стране петвековних господара Турака. Најзад ови су свештеници српски заједно с народом много пропатили од 1776. године, када је укинута Пећска Патријаршија, и од грчких митрополита, а у најновије време за непуне две године пред само ослобођење и од егзархијско-бугарских владика.

По обновљењу Србије у београдском пашалуку (у Шумадији и Доњој Морави) у почетку прошлога, ХЛХ века, и у овим се је крајевима осетила струја за слободом и српским именом. Народна свест почела се будити. Нарочито после Кримске Војне (1856. год.); када се почела осећати навала бугараштине и агенти ове, те су и врањанци прегли свом снагом својом да очувају свој језик и своје име. Стицајем тих околности и кад је стари даскал Анђелко већ изнемогао, који се, као што видесмо, држао часловске школе, а у

1 Кад ЈисозјоуепзКке АКаделтјје лпапези 1 штевлоз Књ. 56. стр. 182 „Ритоуапја ро Вакапзкот Ројцовоки“ од ОПт-а Р. Макомкса и лист „Видовдан“ за 1963 год. бр. 1“ и 78. — Превод Курппешићева путописа од Чед. Мијатовића.

2 Школа је у Врању почела прослављати Светога Саву од 14 јануара 1872 године.