Учитељ

387

последње време предавао по српским уџбеницима, вратио се је из бугарских крајева помињати Стојанче — „Стошка“ побугарен. У Врању његово бугараштво није примано, те с тога се је ту мало бавио као учитељ, па је онда отишао у Скопље, где је својим шеретлуком и лагаријама учинио да се избаце српске књиге из скопо

ских школа 1863. године. (наставиће се)

ПРОСВЕТА У СРПСТВУ

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Сарајево“ 7. новембра 1906 г.

Намјеран сам био да Вам овом приликом упозвнам читаоце са радом Великог Савјета на који упиремо жудне погледе надајући се да ће он, иако му је дјелокруг скучен а рад самом автономном уредбом отешчан ријешити бар она животна питања српске школе која су уредбом искључена из дјелокруга автономних општина. Али на жалост Савјет није могао радити због недоласка једног попа.

23. октобра скупило се у свечану дворану српске школе око 30 чланова Савјета. Четири свјетовна и 1 свештенички нису дошли. Последњи је истина дао оставку али му она није уважена те с тога, се још рачуна као члан.

Председник констатује да члан презвитер поп Стево Михаиловић није дошао те према Уредби не би савјет могао без њега доносити закључке и зато пита чланове Савјета јесу ли вољни да се ради и без њега или нег

(0 овоме се отвори жива дебата. Једни су доказивали да се и без њега може радити. Позивали су се на многе случајеве у парламентима, на разне угарске и друге законе, на грађански поступак па и црквено право по коме епископ снагом неограничене власти може заступати нижег по чину свештеника п да се чин протопрезвитера садржи у чину епископа. Други су доказивали

1 Види „Братство“ књ. УП стр. 306.—9819.

2 Пуштамо радо овај допис са жељом да и из осталих српских покрајина лобијамо оригиналне извештаје о школским п просветним приликама нашим.