Учитељ

341

свакој вјери, та се дају рамокатолицима. Православни се систематски одбијају на овај начин.

Православни Србин дакле у босанској гимназији ако добије штипендију, добија је богословску. Пошто су већином од сиромашне куће, то су принуђени да узму такву, и још то се сматра, као каква благодат, чим Ме 6. разред настане права сеоба из гимназије у богословију. Улазе у ту фабрику владину — одакле хвала буди управи богословије и земаљској влади излазе савршени владини људи. Буди хвала Господу, одавле који изађе умије бар добро гулити народ да му џегере знаду! Тако их сваке године оду =/а, а Уз остане. Они који остану у ". и 8. разр. гимназије сад су у много мањем броју, те им се је уједно много теже бранити нападаја босанских Хрвата, гимназиста, који редовно примају инштрукције у тим стварима из својих језуитеких конгрегација.

Српеко Вам поздравље шаље Ваш Д.

ЦРНА ГОРА

Учшипељско питање. Под овим насловом „Глас Црногораца“ доноси подужи чланак из кога вадимо ово: Наша влада одлучила је, да изнесе ове године пред Народну Скупштину пројект закона о побољшању учитељскога стања, те да се већ ријеши ово колико важно, толико и савремено питање. А да би се оно ријешило у смислу народног интереса и државног угледа, ваља имати на уму: важност просвјете по народ и државу, значај учитељева позива, његову улогу, оптерећеност и спрему, па то еве упоредити с духом времена и чиновништвом осталих струка, те према томе одредити му међу умним радницима онакво мјесто, какво збиља он и заслужује. Ја ћу се постарати, да у редовима ове расправице истакнем у кратко, али јасно све оно, што ваља узети у обзир при рјешењу овог питања.

Учитељ је душа школе, а школа је главни и скоро једини покретач народне просвјете, од које зависи цио наш културниекономски, национални и политички живот. Према томе у учитељству је срећа или несрећа, — живот или смрт нашега народа. „Дајте ми добре учитеље, да вам дам добре грађане“ — рекао је један научник. — Сад се ваља упитати: да ли наши учитељи могу бити добри и одговорити узвишеном позиву под условима и материјалним приликама, у којима се сада налазе“ Да ли човјек, који гледа своју фамилију голу, босу, гладну и жедну, који крца, под теретом дугова, који због немаштине избјегава свако образо-