Учитељ

391

бригу не само њима, него и свима пријатељима народног просвећивања, а нарочито ће то бацити у неспокојство нас учитеље, који смо осуђени да вечито примамо плату из некаквих приреза. Таман за ове две године (од како примамо уредно плату) рекосмо Боже помози, а оно опет сто ти старе бриге и бојазни! Но можемо се надати да ће добри државници и прави народни представници и овој незгоди и државној потреби умети наћи доброга лека, као што су нашли и другим, много већим, државним потребама.

Рачун о овом школ. прирезу је овакав.

По предлогу државног буџета за идућу годину, држава даје на народне школе 3,239.584 динара.

За покривање овог издатка она има на 11,500.000 дин. непосредног пореза, по 27 пара на сваки дин., свега 3,105.000 дин. и 140.000 дин. од школског фонда, то је свега 3,245 000 дин. Дакле, преко оног издатка на народне школе претиче само 5.416 дин. А кад се не би примио, и на овај циљ трошио, и приход школског фонда, онда би, за издржавање народних школа, недостајало 134.584 дин.

Из оног малог претека, у 5416 дин., види се да је збиља сад већ мало ових 27 пара приреза за издржавање народних школа, јер сваке године се увећавв број шхола и наставника и дају се све веће повишице плата наставницима. Отуда је и збиља оправдана бдаговремена забринутост наше врховне просветне управе, шта сад да се ради 2! Тешко је по-

већавати овај школски прирез, а не може се редупирати број школа и наставника, нити се може обуставити давање повишица.

Из овог описа школског фонда и школског приреза види се: да је у почетку овај фонд издржавао нар. школе (док их је било мало) а држава му само притицала у помоћ. Доцније, кад је број народних школа порастао, улоге су промењене, –— држава издржава школе, а фонд јој притиче у помоћ.

Ш. Садашње стање школског фонда

На дан 31. децембра прошле године школски фонд био је велики 2,904.416 дин. и 17 пара.

Приходи овога фонда су само интерес од његовог горњег капитала и нешто мало (хвала Богу!) од учитељских