Учитељ
396
памћење; и обратно, има људи који су далеко, врло далеко од генијалности, а имају врло добро памћење. Наши гуслари из најновије наше историје (Ф. Вишњић и др.) били су сила од памћења и ако су били прости и неписмени људи, па чак неки и слепи. И оне стихове, што су од других чули и оне што су својом фантазијом створили, памтили су врло јако и могли су их свакад непромењене репродуковати. |
Све преставе у свести човековој нису једнаке ни по јачини, нити по каквоћи. Неке су преставе јаче, а друге слабије. Јаче представе својом јачином потискују, 'угушују слабије преставе. Према томе јаче се представе боље памте, а слабије горе.
Између осталога и интерес морални и материјални, као и занимање, професија — врло су важни за јачину представа и за њихово памћење.
Да пођем од себе. При раду овог предавања мени су најаче представе биле о њему самом. Те представе потискивале су, изолисале су својом јачином друге представе, те је и памћење тих представа и појмова било најјаче.
Један ревностан члан једне стрељачке дружине био је _т. рећи сав предан тој заиста за нас и за данашње време нашој корисној установи. Чим се ма ко сусретне и састане с њим одмах му, после поздрава, отпочне разлагати важност и потребу стрељачких дружина; за тим о свечаним гађањима, о наградама и т. д. У свести, дакле, његовој најјаче су представе о стрељачким дружинама и ономе што је у вези с њима. Он те представе најбоље памти, туби. Све су остале представе у његовој памети бледе — као упаљене мале лампе, којима се наши сељаци служе, према каквој великој електричној сијалици, која својом јачином тако рећи угушује, уништава светлост тих малих лампи.
Један човек има повећу парницу. Наравно, у његовој су свести најјаче представе о тој парници; одломци из тога његовога парничења се најлакше н најчешће изазивају у његовој свести и њихово је памћење јако. Све су остале представе у његовој памети слабе, бледе — потиснуте овим представама.
Ислужени војници, по изласку из војске, за дуго и. дуго репродукују представе из војске. О томе мисле, о томе