Учитељ

397

говоре, о томе чак и сањају. У њиховој су свести те представе најјаче и оне су најбоље упамћене.

" Хемичари. памте формуле, које други иначе доста мислени људи не могу да памте. Лекари и апотекари памте термине можда хиљадама лекова. Адвокати памте параграфе, који су везани за бројеве, премда се бројеви мало потеже памте. Параграфи и њихови бројеви свакојако су поређани и класифицирани у свести њиховој од прилике онако као карте у вешта играча, те их избацује кад му који затреба.

Памћење је различито и по годинама живота. Оно је у доба детињства најјаче, најживље, а у старости је нај слабије, најтромије. Масу нових представа добија дете у првим годинама живота упознавајући се са околином, са светом, но те представе обично заборављају, ако се доцније не буду обнављале, а стално задржавање представа почиње од 4. или 5. године. Дете, чији отац или мати умре кад му је мање од 4 или 5 година, не може сачувати слику њихову у памети. Доба детињства такође је јако у памћењу. Познато је да деца и дечаци доста лако науче какав туђ, стран језик; по нека деца науче, поред свог матерњег, још и по два и три страна језика. Колико Ју имају деца да упамте, утубе нових речи.

Познато је, да у првим годинама живота, па и за време "детињства и дечаштва, док траје т.зв. чулно посматрање, чулни живот — дотле су деца наклоњена механичком памћењу, које је најјаче око 10. године живота. Деца памте оно што кроз чула добију, не разбирајући за Уну ТЕ вредност, за садржину.

На крају детињства и за доба младићства чулна посматрања уступају место унутрашњем везивању представа, те се и настава у ово доба предаје више речима и читањем разних уџбеника, којима нема места у основној школи, а нарочито у нижим разредима.

У доба зрелости почиње памћење да слаби. Сасвим је пак слабо у старости, кад опет настаје, као и у првим годинама живота, чулно посматрање, те се и каже да стари људи живе дечјим животом.

По унутрашњој садржини представа памћење може бити: без разумевања, тубљење речи, механичко, тде долази и