Учитељ

402

карактер. Та је борба била по вољи султановој влади, јер је слабила и једну и другу хришћанску народност. Чак и прва мисао. да се бугарска црква оцепи од грчке патријаршије пуштена је. била од стране великога везира. У исто доба руска влада преко својих консулских агената по Турској храбрила је Бугаре противу Грка и обећавала да ће се својски заузети да се праведне жеље Словена уваже. То је било прво јавно агитовање руске владе у корист бугарског црквеног покрета. То су Руси чинили прво стога, што су хтели да Бугаре одврате да не прелазе у унију с папом, као што су то учинили Драган Цанков и многи други бугарски прваци, само да би се отргли испод омрзнуте грчке црквене администрације, друго стога, што су мислили, да то иде у корист словенске идеје, а треће и поглавито стога, што је тадашњи руски. посланик у Цариграду генерал Игњатијев био бугарофил, па се је и лично и сувише заузимао за бугарску црквену ствар, а на очигледну штету Грка и Срба у Турској. Султанова влада је пак једнако подбадала час Бугаре, час Грке једне противу других, да се. не би споразумели и дошли до измирења. о Све владе српске пак почев од 1860. године држале су се ; једнога гледишта према бугарском црквеном питању. Оне су Бу-. гарима саветовале, да не иступају испод ауторитета цариградске патријаршије из узрока, да би се сачувало верозаконско јединство и да не би деоба источне цркве на народности слабила моћ народна. Да се не би пак одбацио сваки обзир на умесне захтеве народности, оне су настојавале код патријаршије, да се народу бугарском не одриче народна црквена управа. У истом смислу одговорио је митрополит српски Михаил цариградском патријарху, када је овај јавио за грчко-бугарски спор свима независним црквама православним и позвао их на васељенски сабор. Он је Бугарима дао за право што желе, да имају своје архипастире. Исто тако је одговорио и руски Свети Синод, док су“ остале независне источне цркве у одговорима уз пристанак да се сазове васељенски сабор ради решења овога спора, све унапред. осудиле бугарске захтеве. | Према овоме Русија и Србија помагале су Бугаре у борби за: независност црквену. Осим тога у истој сврси о трошку српске владе Бугарин Раковски штампао је у Београду лист „дДунајски Лебед“, а у Цариграду бугарски лист „Вјек“ добијао је новчану помоћ 80 дуката годишње од српског посланства. Намесништво Кнежевског достојанства у Србији — Миливоје Блазнавац, Јован