Учитељ

499

_ врпских задруга. Српска револуција у почетку прошлога века затекла је у српском народу потпуно патријархалне односе у свима привцима народнога живота. Но ослободивши се турскога ропства српски је народ постао слободан у организовању своје државе и својих друштвено-правних односа. Та слобода народа у свима прав-

цима изазвала је народно богатство, јер је народ почео производити много више, него под турском управом, под којом није био сигуран ни имањем ни животом. У ново организованој држави почеле су расти и његове потребе, које су опет захтевале што

јачу продукцију а ова промену начина производње. Упоредо с тиме расле су — као што и данас расту јер је њихова будућност — вароши и постајале су места, у која се почело збирати народно богатство преко посредника, који нису ништа производили. На тај начин постала је и код нас трговина а њоме народно богатство прелази у руке класи, која не узима никаквога учешћа у стварању његовом. У томе стадијуму економскога развића већ се појављују основи новога начина производње — капиталистичкога начина производње. И у томе периоду нашега народнога живота одиграло се оно што Маркс каже: „О, изменом економске основе мења се брже или спорије сва огромна зграда, која се на њој уздиже. Ни једна друштвена. формација не изчезава пре, него се развију све производне снаге, којим она даје доста простора; пи нови виши односи производње никада не заузимају места старих пре, него постану у педрима старога друштва материјални услови њиховога екзистовања“. Стари дакле, начин производње није више имао услова за живот и њега је заменио нов начин производње, који | мења целу друштвену зграду, па и српске задруге, те тврдити да „од сто случајева деобе 90 се врше због жена“ (стр. 21) могу само људи, који немају појма утицају економских фактора на жи-. вот људски, при чијој промени постају други односи, друга идеологија, други морал, једном речи: други живот, јер „последње узроке свију друштвених промена и политичких преображаја не треба тражити у главама људи, у њиховој прониклости у вечну истину и правичност него у променама начина производње и раз- | мене; њих не треба тражити у философији него у економији дате епохе“ (Фр. Енгелс). Како то бива Иванов (Успенски) даје нам једну одличну сличицу коју ћемо навести, јер је она одлично пдгођена. „У данашње време — вели он — у животу сеоских порддица постоји тако велики број нерешимих и тешких задаћа, да ако се јоши 1. чврсто веће породице (говорим о подградским), то