Учитељ

428

чести. Само се тиме објашњава факат, да највећи број случајева лудила међу неудатим жепскињем пада од 95—-95 голо ј- на тај период, кад ведро расположење духа заједно са животним надама, ишчезава, међутим лудило се код мушкиња најчешће среће у доба од 35—80 год. тј. у периоду, кад борба за живот достиже кулминациону тачку“. Но све је то ништа. Треба да човек има пред собом статистику, која нас учи, да се проценат женскога упосле-

нога света креће од 30—60%о целокупнога броја женскиња; треба ·

да човек проучи врсту и околности послова, које жена на западу ради; треба да проучи статистику рада, која очито доказује, да број жена упослених у свима па и најтежим и најубитачнијим по своје здравље и „здравље“ оних, које у неким пословима 18,59/6 рађају мртвима, —- рапидно расше према броју упослене мушке снаге; треба проучити статистику рада женске деце млађе од 14 година, чији број у неким земљама достиже преко 12,3 свега женскиња упосленог; треба проучити наднице њихове и опадање њихово; треба напослетку свестрано испитати њихов морални положај у томе животном паклу између смрти од глади и морално дегенерисаних „виших“ класа и. онда би човек без сумње морао доћи до закључка: да је жена на западу жршва владајућег начина производње и да је проституција логичка последица да" ношњега друшливенога уређења а пе би се онако варварски, незналачки могло тврдити с празним јеврејским моралисањем: „на, западу жена је профанисала светињу свога положаја у друштвеном животу, проводећи живот задовољства пи уживања; зато је и постала проститутка“ (стр. 31). 0, запефа, зитрискав! __ На реду је да се укратко позабавимо питањем:

4. О узроцима пропасти српских задруга ч узроцима који | |

руше сувремену форму брака.

У своме друштвеноме животу — вели Маркс — људи наилазе на извесне неопходне од њихове воље независне односе, на односе производње, који одговарају једном или другом ступњу развића продуктивних снага. Сва укупност тих односа производње чини

економску структуру друштва, реални базис, на коме се подиже

правна и политичка зграда и којој одговарају одређене "форме друштвене свести. Одговарајући начине производње материјалнога.

живота у опште. Појмови не опредељују друштвени живот људски, |

него обратио, њихов друштвени живот обусловљава собом њихове појмове. Ето, та је мисао тачна у односу на процес распадања,