Учитељ

462

ништа нисмо покушали да остваримо. Ово се најбоље види на савесним окружним и среским лекарима, који врло често по своме рецепту праве лекове, и сами их дају болесницима. Ту престаје оно омеђавање трију дужности: лекарске, апо- , текарске и болничарске. Потреба личног пожртвовања. пи и истинске службе народу створила је код њих друштво за чување народног здравља, јер се видело, да од књига и од рецепата народу нема никакве користи. Исто је тако и с нама ако останемо само у друштву с књигама; ако будемо ревносно читали најбоље педагоге, али без огледа да по њиховим упуствима нешто и остваримо. Ви можете, повлачећи се у своје собе, много прочитати; можете постати књижевници, критичари и стручњаци, али ваше село 'од свега тога неће видети никакве користи.

Наш први учитељ новијега доба, Доситије, каже:

„Превисока мудрост нек' на небу стоји; „Истребити света злобу, то су труди моји...

Ова Доситијева злоба и његова стална тежња да се она истреби вама ће се јавити у разним облицима, о којима смо већ говорили. Ви ћете, свака у својој околини, видети шта је најпрече, и камо вам ваља обрнути своје силе. Ја знам да ће песимисте рећи: „Какве силе ви помињете код _ младе, неискусне и слабе сеоске учитељице >“ Али ви врло добро знате из школе шта је то морална сила, која се јавља у неодољивој тежњи да се нешто ваљано створи. Ви знате из историје наше књижевности за „Смрт Аге Ченгића“, и она места како слаби и стари пустињак, калуђер, од чете "младих Црногораца, прави час крвне осветнике, час јагањце:

„Јагањци су рек би тихи,

„Што бијаху горски лави:

„Така чуда божја ријеч прави! Па онда:

„Јарко сунце дивно чудо гледа: „Где слаб старац, слабе крепи људе, „Да им снага слична Богу буде...“

Кад те моралне силе у једном народу нестане, онда,

по речима Његушевим, постају лафи ратарима, а ви бисте

без те исте моралне силе, постале место апостола Св. Саве — обичне · сеоске каћиперке.