Учитељ

463

Ето то су те наше прилике и ситнице, О којима сам хтео на данашњем вашем растанку са школом, да вам проговорим неколико речи.

Завршујући овај, можда последњи усмени разговор с вама, имам, у име школе, да вам кажем још једну реч. Ви сте са својим наставницама и наставницима за ово четири године већ створиле јаку духовну заједницу, од које ћете свеже успомене понети у народ. Наша је жеља да се те наше заједничке успомене што чешће освежавају и допуњују, и зато смо одлучили, да, Бога молећи, од нове школске _ године, покренемо лист, који ће не само одржавати нашу већ стечену духовну заједницу, него је и умножавати сарадњом свих просвећених наставница, наставника и родитеља. Та се намера у нама зачела још онога дана, када смо из првога кола ваших другарица стали добивати писма, у којима су нам верно и искрено описивале своје радости ; и жалости, своје успехе и неуспехе.

Пођите, у име Бога, с уверењем да ће нас, и кад не будемо више овако близу, сакупљени око школског стола, спајати једна мисао: истинска служба деци народа српског.

У то име нека вам је срећан пут и благословен рад!

Београд, 11 МТ 1906. Ср. Пашић,

ФИХТЕОВЕ ИДЕЈЕ ( ВАСПИТАЊУ

= К. Бобли.

„Човек је сам себи циљ“ рекао је Кант, али, Фихте додаје „шакав циљ он има и у другим људима“ а у томе се управо и огледа човечији морал; његова се добродетељ јавља као заборав себе у ингересима других слободно-разумних створова. Па зато, сваки човек с погледом на своје силе треба да ради на пољу ВИА просвећивања целог човечанства.

По Фихте-у човек није изолован створ, који мора да мисли једино о васпитању самог себе с гледишта апсолутног идеала. Не. Човек има најчешће везе с осталим стварним светом у коме је он позван да живи. Јер мисија о васпи-

СК