Учитељ

467 потрудили о усавршавању других Зато, будимо радосни за то опширно поље, које треба да се обрађује!“

Жарково. с руског

Пет. М. Стојановић. учитељ.

ПАНЋЕЊЕ И ФАНТАЗИЈА СА ПРИМЕНОМ У педагогији

(НАСТАВАК) |

Усвојене преставе у свести помоћу памћења често не остану онакве какве су примљене, но се у свести прерађују: по нешто од њих отпадне, изостави се — апстракција; по нешто се дода из раније створених престава у свести, из умне готовине — детерминација; или буде и једнога и другога, и апстракције и детерминације, — комбинација. На поменута три начина, помоћу апстракције, детерминације или комбинације, измењена престава често врло мало личи на стару, првобитну преставу, од које је постала а више изгледа као нов умни производ, где се примећава и. оригиналност; све то, дакле, — јесте производ наше фан- . тазије. М, што је ко више у стању да добивене преставе мења и дотерује, на означена три начина, а према старим преставама. и даје им нови облик — у толико он има јачу фантазију и за таквог се човека каже да је талентиран.

Код памћења је врлина да верно чува добивене преставе, а код фантазије је пак врлина да мења добивене пре. ставе. Фантазија, дакле, има ту карактеристичну особину да замишља и ствара нешто ново, оригинално.

Просте, елементарне преставе, не могу се мењати; оне остају онакве какве су: боја лимуна мора остати само жута; нити се пак може замислити каква нова боја која не постоји. | Помоћу престава што смо раније стекли ми често замишљамо неке предмете или догађаје које нисмо никако

Видели, па их можда нећемо никада ни видети. Ту моћ |

замишљања зову психолози фантазија, а ми за њу имамо

Е Ре Та ПезблаПоп ди затапб веб де 7 ћоште аде јештез, "р. 108: