Учитељ

468

више назива у нашој педагошкој литератури: уобразиља или уображење, машта; у науци се још зове и имагинација, а Милићевић је назива замшшљалица и моћ замишљања. И фантазија као и памћење, није код свију људи једнака. Код некога је јача и живља, а код некога слабија и спорија. По неки лако замисли неки предмет, појаву или догађаји то је замишљање врло живо. За такве се каже да имају јаку замишљалицу, фантазију. По неки врло брзо изазивају у свести замишљене предмете, појаве и догађаје, а по неки врло споро. За мишљење је боља јача и живља фантазија. Но, буде ли у кога фантазија толико јака да од слика, престава у души мисли да су истински предмети или појаве, и буде ли толико брза да заузме целу душу, те човек не може "више да се бави са светом и чулним радњама — онда на"стаје абнормално стање у души. С тога су врло генијални људи наклоњени душевним болестима, те се и каже да се генијалност граничи лудилом (Ги де Мопасан, наш песник В. М. Јовановић). Фантазија није једнака ни у разним периодима живота. У првим годинама (до 3. године) док траје чулно посмасрање, чулни живот —- у деце се и не примећава радња фантазије, но само памћење. Око 4.и 5. године појављује се и фантазија у дечјој души, с тога тада деца почињу _ тежити променама у преставама. Најживља је фантазија у деце око 6. и 7. године, када у играма и играчкама гледају истинске предмете и догађаје: штап место коња, лутке место другарице, џиџе место судова ит. д. и у доба младићства и девојаштва, када се у души јављају разне идеје и планови, који су често неостварљиви и којих се човек често стиди | пошто пређе у зрелије године. . Разлика је између дечје фантазије и фантазије у одраслих та, што се дечја фантазија ограничава на околину, на конкретне преставе, а фантазија пак одраслих прелази у област апстракције. Окановић вели: њоме се везују идеје. Бакић разликује четири ступња фантазије: нижи (дечје играчке — лутке, војници, коњаници и т. д.), средњи (замишљање историјске, географске, уметничке природе помоћу искустава и извесних знакова — у земљопису: вароши, реке,