Учитељ

470

сански Бегунци, Херцеговачко робље, Игра мачевима и др. производ су фантазије њихових аутора.

Аутор Сеоба Срба није гледао сеобу нити ће је кад видети, а он је својом уобразиљом створио у свести и замислио је тако јако и живо да ју је у својој свети гледао својим умним очима. То и јесте особина великих, правих вештака и генијалних људи, што они оно што замишљају

" гледају умним очима као истинске предмете, појаве и догађаје. _

ЂБ. Крстић није гледао како Св. Сава благосиља Српчад, па је ипак својом маштом створио тако лепу и природну слику са Српчићима из свију крајева нашег раскомаданог. народа. И, заиста, тој слици не само ми но и најбољи и

најспремнији познаваоци сликарства немају шта да замере. Тако су уобразиље Ј. Чермака, Ј. Предића, Боцарића и др. створиле слике: Херцеговачко робље, Босански бегунци, | Рајић на топу, Синђелић пали џебану (Ст. Никшић —— Лала). Но, сећамо се да смо виђали, да су један предмет или догађај сликали више њих и слике су њихове различите, . као што су им и фантазије различите. ђ 4

И као год што је фантазија у разних људи различна "она се тако исто, као и памћење, наслеђује т.ј. наслеђују | се диспозиције у свести за њу, које се утицањем, васпитањем | развијају и појачавају.

Тако исто композиције разних песама и маршева (Немањин, Синђелићев и др.) створили су људи својом фантазијом. У књижевности пак — белетристици створили су разви писци: слике, приповетке, романе ит. д.

Поред памћења фантазија је потребна и за изучавање апстрактних наука. Сплет догађаја, који се има изучити у историји некога народи, може се лепо и правилно схватити, разумети и изучити само помоћу фантазије. За то је пак потребно вежбање у замишљању разних непознатих пред- | мета и догађаја; само не претеривати у "овоме, јер може |

да се западне у сањарије и илузије, а и претерано о 4

(као што напомиње Бакић) непрактично је.

Фантазијом се проширује наш интелект. Помоћу њ замишљамо, сватамо, разумемо многе апстрактне ствари и догађаје, које чулима не примећавамо. Ми нисмо видели бој ·" на Косову, ми га нећемо ни видети (онај из 1389. године), а ми помоћу нашег уображења замишљамо доста добро