Учитељ

ИХ

475

Ковачевићу велику бригу. Али знајући да му је рад чист и светао, гледао је да ово подметање што часније одбије. Кајмекам га је одмах позвао, да се изјасни: одакле је и какве је књиге набавио за ђаке» Ковачевић је отворено изјавио, да је књиге набавио из Београда и да у њима нема ни словцета противу султана и турске царевине. После ове његове изјаве кајмекам је наредио да се све књиге одузму од деце, па да се позове бугарски учитељ Шишецијев да их прегледа и каже: има ли што у њима противу Турака; — Одмах су „заптије“ отишли у српску школу и одузели све књиге од српских ђака, па их однели кајмекаму. Позват је био и Шишеџијев. И баш пред самим вратима кајмекамове канцеларије сукобио

се Ковачевић са њим, па му очајно и љутито рекао: „јеси ли чуо | Шишепџијеву, ако сад пред кајмекамом почнеш калпити српске књиге, | добро знај, да ће сад, одмах из твоје школе бити покупљене све књиге, па ћемо видети шта у њима пише о Турцима“. — Ова озбиљна опомена уплашила је Шишеџијева, па кад су ушли код кајмекама,

овај је узео једну књигу, отворио је и пружио Шишеџијеву да

чита... Кад је Шишемијев прочитао неколико реда, кајмекам га је

запитао: има ли ту џанум, што противу наше царевине» — Шишеџијев је само слегао раменима и ни речи није прозборио. Сигурно се бојао оне напомене Ковачевићеве. Тако су ту прегледали све српске ђачке књиге, па кад нису могли наћи ништа, што би било наперено противу Турака, кајмекам је рекао Ковачевићу, да ће све те књиге послати паши у Ниш, па шта му отуда дође, то му је. Пуне три недеље био је Ковачевић на великој бризи. Једнако је мислио о исходу ове ствари. Победе ли га ујдурме бугарских клеветника, он је онда смрвљен, изгубљен и нема му више опстанка у Врањи... Али тако није било. Истина је победила! После двадесет дана кајмекам му је у присуству више грађана, који су га увек пратили, саопштио решење пашино, које је гласило, да се све ове књиге могу употребљавати у српској школи. Ковачевић се никада до тад није осећао сретнији и радоснији!... Па и сам кајмекам кад му је саошштио ово решење, окренуо се је присутним грађанима, па им рекао, како је Ковачевић честит учитељ, како он неће више слушати смутљивце, који га непрестано тужакају, него ће му одсада увек бити на помоћи...

Ова изјава кајмекамова учинила је повољан утисак на грађанство врањско, а била је прави пораз за бугарског учитеља. Није прошло дуго после овога, па је знатан број ђака прешао из бугарске у српску школу.