Учитељ

|

479 ПИСМА СЕОСКЕ УЧИТЕЉИЦЕ.

Младеновац, 15 новембра 1906 г.

ТУ. Драга Јованка,

Чудиш се моме дугом ћутању. ·

Сигурно мислиш, да више немам шта да ти пишем са села, Не чуди се. Имала бих ја да ти пишем толико много лепих и ружних ствари из села наше отаџбине, а понаособ из мога села, да није било једног узрока, који ме је тако ожалостио, запрепастио, готово убио, да сам дуго као онесвешћена ћутала и чудила се толикој увреди и глупој безобзирности.

Па не бих се чудила да нам је ту тако огромну увреду нанео неки ћифта, који с просветом нема ничег заједничког, — који не познаје тешки позив наш, но је учинио и нанео нам толики бол и увреду — наше горе лист!

Није наш народ без разлога казао: „Ко ти извади оког“ — Брат!“

Некакав господин професор Чед. Марјановић, који на жалост има и „Пт“. Тај господин написао је једну књижицу о женскињу. Бедну књижицу, како по обради саме ствари тако ипо стилу!

Господин От. Теологије изучавајући ту „тешку науку“ дошао је и на мисао, да пише и студије о женскињу. Па да је писао кад што пише други паметан свет, на које се он хтео да угледа, ни по јада. Него на начин ваљда само њему својствен, вулгаран и прост, написао је господин професор и Пт. Теологије књижицу од 35 страна и у њој реко све и — ништа.

Ја нећу да се упуштам у критику тога „дела“, то нека уради неко позванији од мене. Ја само могу да кажем, да је господин не- | разумевајући наш друштвени живот и његов развитак, могао да каже за нас учитељице: „Јавна је тајна да су учитељице налше по највилие допринеле деморализацији у народу нарочилио оженскога пола“. (Стр. 38.).

По потпуној неписмености књижице а без потписа писца помислила бих пише нека кретенчина, која о нашем женскињу и развитку његовом а понаособ о просвети појма нема. Али на жалост то је писао господин професор. Питам се, како је смео, и да ли је господин Пт. Теологије у нормалном стању био кад нас је онако јавно могао да увреди. Да је он с доказима изишао и њима доказивао тако једну тешку оптужбу, па и да му се опрости. Па баш

325