Учитељ

486

да вам и ми одовуду вашем цијењеном листу дамо један кратак али укупан пријеглед просвјете за минулу годину.

Када смо добили прквено просвјетну уредбу, сви смо рачунали да смо добили збиља аутономију школе и цркве. Но није требало да од тада прође ни година дана, па да увидимо да смо се преварили и да немамо ни она права која смо имали пре окупације. Баш турског вакта, ми смо слободно отварали школе и намјештали учитеље из свију крајева. Из наших школских љетописа. види се, да је претежна већина српеких учитеља била из Орбије. Али са окупацијом дошла је друга политика. Данас се од учитеља тражи најпре свједоџба о политичком владању, затим се распитује и код мјестне власти и код школских управа, па нека когод из пакости рекне и најмање неповољну о дотичном учитељу, он је могао бити одбијен од службе, или је по неколико мјесеци шиканиран, чекајући на службу. Ми смо толико пута говорили да не тражимо ништа више, него да сами управљамо нашом школом и црквом, и да нашу дјецу васпитамо у духу вјере православне и миле народности српске. Алп нам нова „аутономија“ ни то не допушта. У пошљедње вријеме ви сте без сумње читали, како је пздата наредба по којој сваки учитељ српске школе мора имати цертификат (повластицу поучавања), па чак и тај цертификат полицијска. власт може сваки час одузети. Пошљедица те паредбе била је та, да је у пошљедње вријеме већ неколико школа. затворено, Тако је затворена школа у Љубињу, па у манастиру давали, јер нису хтјели да признају право мјешања власти у ствари српских школа, пошто је то мјешање по новој уредби искључено, а цер"тификат, је одредба, која је пре уредбе постала. Још се не зна поуздано, како ће се ова наредба и на другим мјестима извршити и онда ћемо ускоро, како изгледа, имати многе школе затворене. Тако је у Брчкоме, Зворнику, Д. Тузли и Пурачићу тражен цертификат у року од три дана, иначе ће школе затворити. Истина, црквено школски одбор је протествовао против овога поступка политичке власти, а црквена скупштина донијела. је једногласно резолуцију, којом се протествује против поврједе аутономије од стране | политичке власти. | | |

И са гимназијама нам није ништа боље. У прошлој години било је штрајкова ђачких у сарајевској и Д. Тузланској гимназији због незаконитог поступка према ђацима наше народности. Злогласни директор Ајзелт, о коме се писало у свима листовима и

•/

чије се име већ чуло и у делегацијама угарским, ужасно тиранише