Учитељ

447

бе јиза НА 14 ва М Јова УМ 22. ни за МГ 26 година службе, а међу тим старији учитељи који су постављени по закону Ст. Новаковића од 1882. године, служили су за Ги [1 повишицу по 4 дакле 4 и 8 г., за Ш 12, за ЈУ 16, за У 21 (јер је закон А. Ђорђевића тражио повишице на 5 година) и ТД,

Министарство просвете се буквално ухватило за реченицу „срачунавање ће се вршити по овом закону“ само за године а за материјалну страну овог закона није водило бриге. Јер овај закон истина тражи за 1 и [1 повишицу по . о година а за остале по 4, али он даје 1 повишицу у 250, 1 у 300, Ш у 350, М у 400, М и МГ у 450 дин. Па кад се израчуна сума добивена 10 овом закону за извесно време, и сума по пређашњем закону, онда ту учитељ губи 600 дин. Кад је Министарство рачунало године за повишице по овом закону. требало је сваком учитељу и по 600 дин. у готовом да исплати при превођењу па би били квит!

На тај начин Министарство просвете одузело је стечена права учитељима која су они уживали и тако је повређен један уставни принцип а то није требало да буде.

Први који је изјавио жалбу Државном Савету противу оваквог неправичног превода плата био је г. М. Михајловић учитељ из Шапца, али он буде одбијен од стране Државног Савета и ако су му разлози и жалба били објективни и умесни.

После њега поднесе жалбу Државном Савету г. П.. Петровић учитељ из Причиновића, и ма да је у суштини _ исте аргументе употребио у својој жалби које и г. Михаиловић, буде боље среће од овога. Државни Савет обеснажи разлоге Министра Просвете о недавању Ш периодске повишице г. Петровићу и позове г. Министра у седницу да се објасни са Саветом и измени своје решење.

· Та је одлука Државног Савета пропраћена у учитељству

врло симпатично. На све стране учитељи су у звезде узди30 “