Учитељ

498

досаду; ђак их најпре пише с вољом, а после омлитави, и жури се, да што пре попуни страну писанке, како би брже дошао до новога текста.

На једној истој страни писанке ваља мењати градиво за писање неколико пута, ако хоћемо да нам писање буде лепо.

5. Формат писанке није згодан. Дужипа данашње писанке износи 12 а ширина 20 см. Дакле, дужина је мања од ширине, а то је већ нешто неприродно. Зна се, да све књиге све хартије, на којима се штогод пише или штампа, увек имају већу дужину а мању ширину. То је тако код нас већ уобичајено. Зашто да бегамо од тога баш на писанкама“ За овакав повитет састављачи ппсанака нису имали оправданих разлога. Баш напротив, писанка са већом дужином а мањом ширином практичнија је, јер има краће редове за писање, те ће деци бити милије писати, а писање ће бити прегледније. 6. Хартија у данашњим писанкама није добра Махне су јој: што је танка и што није довољно сатинирана, те због тога често пролива, цепа се перетом и пуни га длачицама.

Т. Речи у прегледу, било саме за себе било у реченицама, па, многим странама данашњих писанака, збијене су. Не само да су речи близу једна ув другу, већ су и сама слова у речима збијена, — а то већ није за угледно писање. Сем тога, ђак није у стању цео ред речи да испише, већ му увек остане нешто. Овако збијених речи и дугих реченица има готово у свима свескама, алп је шеста свеска у овоме погледу загрдила!

8. Облик слова није истоветан са обликом слова у државном буквару, а то не би смело бити, ако знамо шта је ред и правило у педагогији.

У пцисанкама су ова слова паписана овако:

ВАЗАЛА, то 05 па а 0 у буквару иста слова написана су друкчије. У писанкама су ова велика слова написана овако: 16. НОБ, ФУ а у буквару су иста слова написана друкчије.

Од колике је сметње неједнакост у овом погледу, то најбоље знају наставници из саме праксе, а нарочито наставници 1. разреда, и они ће ми то потврдити.

9. У писанкама садашњим има и таквих речи за углед. које су израз апстрактних појмова, те зато их је тешко деци објаснити,