Учитељ

203

слабе и нејаке и строго суди силеџијама, а у овој песми он се слика бесном пустахијом, који напада мирне Турке ни криве пи дужне, и убија их само зато — што су Турци. Има ли овде нежности и васпитања; — „ЈЊуба Малог Радојице“ (249. и кад би била ваљана ипак би била погодна за какву материнску читанку а не за. ову. Садржај јој је и пеприродан и груб, монструм ујака и бабе односно браће п мајке. Баба не може мрзети унуче а ни унуци сестрића, те да га од мајке одвоје без невоље, и мајка оставља, дете туђим бригама, и одлази у род да умре, кад чује, да је сиротици — добро, ал да гледа (дете од 40 дана) од куд јој мајка иде! Каква је овде нежност, какав избор, какав је циљ“ — „Почетак буне на дахије“ врло је кратак прилог — свега 18 редова, а то је као и ништа, јер је доста неразумљива.

Куд и камо је лепша песма била. „Бег. Костадин п Краљевић Марко“; и зар се нису могле узети песме карактеристичне за појединце или за цео народ“ — зар није бпло погодније узети песму „Косовка, девојка“ и т.д. ,

На наше народне песме много се полаже и са пационалног и са васпитног гледишта, и ако се буде овако одабирање признавало за похвално, онда ће пропасти уздање. Ове песме немају националног духа, нису нежне, нису довољно васпитне, а које су добре већином су за друге разреде.

6). Уметничких песмица има у овој књизи 59, и то: од Змаја — 18, Чика Љубе — 8, Дим. Глигоријевића — 6, Ј. Грчића-Миленка — 5, Војислава, Шапчанина и М. М. Петровића по 8, Бранка и Вл. Јовановића по 2 и Ђ. Јакшића, М. Јакшића и Ј. Драгашевића по 1 песма.

И ако није сваки позван да цени вредност и ваљаност песничких дела, ипак се може рећи: да су већином добре, само су врло кратке. 2—83—4 стиха имају многе. Колико ми одрасли разумемо п у песми уживамо могу нас оне задовољити, а да ли ће их и деца довољно и лакше разумети то је нешто друго. Општи утисак ове песме остављају својом једностраношћу. Оне су све готово или моралне тенденције или су слике природе. Патриотеких песама у овој књизи осем „Домовини“ од Војислава — нема. До душе помиње се Србин у „Путем ждрале“ и „Гостољуби“, народу „Срећа“, слобода у „Птице у кавезу“ и „Наша птица“, пожртвовање за сина у „Отац“, Српство у „Имам“ и још можда ће когод силом назрети национални дух у којој песмици, али се он не види нигде јасно, а и ове које побројасмо нису родољубивога стона.