Учитељ

204

Нека родољубива. магла назире сем у песми „На гробу Хајдук Вељка“ (8.) али је она тешка, неразумљива, п пе може ни после прецизног учитељевог објашњења у деци јака утиска оставити.

Змајеве су песме моралистичке и доста дидактичке, као и Чика-Ђубине. Има и неколико њихових басана у стиху, од којих су тежњом слабе „Три рибице“ (212.) и „Лисица и купине, (123.) Има и неколико причица поучних као „Путем ждрале“, „Царић“, „Јарица“ и лепа гатка „Дуга“. Песмице свих осталих песника овде заступљених јесу искључиво сличице из природе. Најлешпе су — нема сумње — оне од Ј. Г. Миленка (нпр. „После кише“ стр. 282.) па Глигорићеве, неке Бранкове, Војслављеве, Шапчанинове и др. Но у колико су неке нарочито леле („Празнично јутро“ од Војислава — 280.) у толико их има потпуно непотребних (нпр. „Пролеће“ и Стара бреза“ од Глигорића, „Зимње јутро“ М. М. Петровића, „Стазе“ БЂ. Јакшића, „Гостољуби“, „Наша птица“, „Ноћ“, „Па гробу Хајдук Вељка“, „Штета и њена друга“, „Старац“ од Змаја, „Зрачна свила“ од Грчића, „Метла“ (брезова) из Невена), јер су или незнатне или нејасне и неразумљиве, или су неистините, или су врло бледа и извештачена слика, или су само ређање празних речи, или понављање е једној истој ствари (нпр. о селењу птица „Птице селице „Јасте и: ласте“; „Путем „Кдрале“, „У " јесен“), а има их које нису за Ш разред.

Ми мислимо да је погрешан правац у одбирању ових песама "а требало је да барем трећина од њих буде родољубивог карактера. Оваква једностраност не може се ни разумети ни одобрити,

Дакле, ове песме народне и уметничке не могу потпуно вршити свој задатак. Изгледа да се у овој прилици нарочито избегавала пушка, сабља, мач, крв, борба, али шта да се ради: Кад нам је то увек требало и требаће и нама и малишанима. Нама је нарочито потребно да смо србастији, али ипак то нам никако не сме спречавати да у сваком човеку гледамо подобије Божје по Христовој заповести; „Буби ближњега...“

. 2. Причања. а. Народне приче. Ми делимо мишљење да су народне умотворине лепа лектира. Како песмама тако исто и причама

обилује наш народ. Ове су приче за васпитање врло подесне и значајне само ако се одаберу како треба, Њих има врло различних по садржини и задатку. да сваку карактерну особину људску има наш народ погодну причу ја пословицу, за збиљу, за шалу, за тугу, за радост, за рад, за исмевање, за српску преваку над другима и т. д. Због тога оне и јесу врло добра васпитна средства,