Учитељ

НЕКРОЛОГ

+

Добросав Пантелић,

учитељ Лознички у пензији

Завршетком минуле године, завршио је у шехер

Лозници свој живот један учитељски ветеран. Децембра 18 умро је, у наручју свога сина Добросав Пантелић, дугогодишњи учитељ у Лозници, и сахрањен у лозничком гробљу уз учешће скоро целе Лознице, а у гробницу, поред своје верне сапутнице у животу, поред своје до_ бре Милице. Покојни Добросав родио се у селу Брњцу, среза јадранског у округу подринском, пре пуних 68 година. Основну школу свршио је као одличан ученик у Недељицама, па се онда, и ако сиромах вине у Шабац, где као благодејанац, сврши такође са одличним успехом полугимназију, а по свршетку исте оде у Београд, где као државни питомац опет са одликом сврши Богословију. И ако је свршио Богословију, њему је омилела учитељска служба и он замоли за учитељско место, н добивши га остао је учитељем, и радио у школи све док је могао, све док га болест очију, пре неколико година, не одвоји од школе. Толико је прилика било у животу његову, да прими, свештенички чини добије парохију бољу од боље, али је он свему томе претпостављао школу и онај мали, њему мили свет што се зову ђаци. Колика је љубав његова према школи, најбоље се види из тога што је своја два сина — а више их није ни имао —- оба дао у Учитељску Школу. Синови његови, Борислав и Светозар, наследници су не само имена, него и узвишеног позива њиховог доброг родитеља.

По свршетку Богословије покојни Добросав буде постављен за учитеља у Белу Цркву у Рађевини, из које је премештен Срећко Поповић, сада већ покојник, у Јаребице. Покојни Срећко био је родом из Завлаке, која је близу Белој Цркви, а премештен у Јаребице које су близу Брњца. По братском договору они поднесу заједничку молбу 1861 године те Срећко останеу Белој Цркви

523