Учитељ

451

изазвало је измене у годинама периодских повишица (прва и друга по 5 а остале по 4 године); и по томе држава није повредили никакав основни принцип само с тога, што је повисила почетну плату.“ И ако ово не стоји потпуно у истини јер држава није повисила свима наставницима осн. школа основну плату већ само учитељицама које су имале по 750 дин. на годину а сада имају 800, ипак то није никакав разлог да није повређен основни принцип стечених права. Писар који је концептовао акт Министарства просвете Државном Савету, није показао ни мало разумевања правних теорија кад је такву мисао могао избацити па остати жив! Требало је да припита првог ђака са правног факултета кога сретне, па би му овај казао да држава, односно министар, мора се држати оних обавеза према појединцу, које и појединац према држави! Држава не мора дати никоме службу државну па макар какве сведоџбе и квалификације подносио, али кад већ извесном лицу подари службу, то лице долази у правни однос према држави и њих двоје (држава и чиновник) имају по међусобним уговорима (законима, одредбама, указима, претписима и т. д.) да се управљају исто онако, као и сваке две РА стране у грађанским одношајима.

Према томе не може држава и ако она прописује законе и уредбе да смањује и преиначава погодбе које при ступању у међусобне одношаје појединци према држави потписују.

Чим је дотични Министар ставио потпис на постављење дотичног чиновника, тим самим он је у име државе потписао део уговора који као друга страна потписује тај ЧИНОВНИК.

По школском закону од 1882. учитељи су имали права да добијају повишице на 4 године и они су их добијали. Изменом тога закона учитељи су морали служити по 5 год. за