Учитељ

622

случају замепшти приче: „Добра кћи“, „Свети белег“, „Два друга“ и др. причице, које су досада биле најлешша лектира у читанци. Дванаест годппа сам са мојим ђацима читао „Прва бразда“ од Глишића (поред осталих) и увек са највећом узбуђеношћу и сузама, јер та прича потреса, продире, оживљава, узбуђује да се осети бујни пламен у снази а коса одбаци капу с главе. Али, само је. обдарепи прпповедач и могао све оно о удовици и деци онако

ускладити пи рећи:— — =— „Рекао ми брале да ти не кажем одмах. Хоћу, вели, да обрадујем пану — — —“ — — „О Бог ми га обрадовао! — — — Нисам ја, дете, уморна — — — — — «6, — — — „Нуто мог маторца како ми ради!“ — — — — па узе грлити и љубити Огњапа. „Па срећан ти рад, домаћине мој! Гле, гле! Како је то краспа бравдица, па како је дубока! — — — — = = = = „Гагред је једпом да п мене Бог обрадује! — — — И зар ја нисам срећан;

Те како срећан. Море имам ја спна! Имам домаћина, хеј! Неће менп више пословати туђе руке. — — Аја! — — — — — О тамнп моја ће кућа пропевати!““ Ето, то су моменти, који продиру непосредпо у срце, који имају васпитног дејства, а не свађа због писања, осуда штедње или неузимање онога што је туђе.

Није унета пи једна џатриотска уметничка причица. Читаоци нека прегледају п оцене да ли је овде учињен добар 100 а ја мислим да није довољно добар.

в. Басне. У овој књизи има 7 басана у прози (осем „Заостале ласте“), а о опима у стиху говорено је раније. Као и све басне тако и ове овде имају моралну тежњу. Ја сам увек мислио да су баспе лака, лепа и поучна штива за децу, и да имају леп задатак за разпе особености људске. Овде је мало басана, а п од њих није добра „Лисица преварила вука“ (122.) јер нема никаква „повода превари, већ је боља она како је мајмуна преварила као краља жпвотињског, а у овој се види нека бевузрочна злоба што деца тешко схватају. — И „Северац“ (210.) је доста добра басна, (али не сасвим), само што је овде северац нека страшна олујина, а он је чувен хладноћом а не толико јачином. Осим тога крушке и кајсије пе стасавају једновремепо, те да их северац поваља по блату. — „Деше у шуми“ (235.) (значи што и „Дрво и птице“ је басна за привредну поуку али је прилично неумешна и није је | требало упосити у читанку, јер је неприродно да дете зна отров велебиља. |

Лепше би и погодније било да је узета и по која басна Кри-

левљева, Лафонтенова ит. д. којих има карактеристичких, а тако

,