Учитељ

621

поклања, здравоме, и овај то прима! Где је ту доброчинство, где је понос; Све је извештачено. Прича. се, да је керуша дохватила ратару печену кокош баш испред њега, а он је јурио и јурио да отме, па кад није могао — он повика — „Е носи алалом, нека је моме оцу за душу!“ Тако је исто учинио и слепац. Најпосле је порастао зеленко и купио га ага за велики комад зиратне земље, где је живела велика задруга. Да је овде стало, па и, Боже помози! Али задруга се изделила и оспротела (каква је то казна сад) док један домаћин није опет имање ујединио. Признати се мора да има, овде и лепих ствари а можда нешто и истине, али овако као што је није: требало у читанку да се унесе. — „Штедљив и тврдица“ (103.) је упоређење њихово, па то није добро изведено. Митар Ћурчић већа је штедиша него тврдица, јер се види да је он био добар домаћин, имао је хране, одела, стоке, имања и свега, јер су сви штедили, а више се слика као мурдар, јер му је хлеб буђав а вино плесниво; и најпосле му је добачено да ником ништа не да. „Штедња је прво течење“, и „Ко старо не крпи ни ново не носи“ пословице су пуне вредности, а као да се за њих није знало, И овај чланак, који је и прича, није васпитно вредан. — „Лепа победа“ (128.) из Невена заменила је много бољу причу „Поштење“ из пређ. читанке. У овој има грубих погрешака логичких, н, пр. браћа ноћу закопавају благо у башти да их нико. не опази а запалили фењер п ако их од суседа, надничара, само плот раздваја! Надничарев стан час је колиба час кућа и не види се његова тегоба и сиромаштина толико колико правна брига само да се створи повод искушењу; па и жена његова не одаје беду, кад му каже: „Та буди добре воље, Бог нас неће оставити!“ шта више и она тка; и човеку је дата слика жене, а жени слика човека. Затим он премишља, да ли да оде и ископа. лонац с новцима, и даје целе ноћи себи разлоге и за и против крађе, а то није морално. Једва, је зора заплавила. и он себе победио п није украо. Ово је „млака“ прича а у суштини неистинита. Свуда се отима, вара, краде на све стране, ко законито а ко незаконито, а деци се износи овде пример да кажу: .„Ала је био луд, што није узео паре!“ а не: „Он је био поштен“! Такав је дух времена. Не може се веровати у такву јачину карактера, за то је боље и не износити такве примере пако их има. Уопште ова прича има врло, до ништавности слабо васпитно дејство. х

Није унета ниједна причица од наших угледних приповедача, а то је требало. Ове што о њима би говора не могу ни-у ком

Учитељ ; 0 : 41